UBRZAN RAZVOJ TEHNOLOGIJA: Kojom brzinom bi veštačka inteligencija mogla da smanjuje broj radnih mesta?
Autor: Glas javnosti
Veštačka inteligencija diže sve više prašine i donosi sve veću zaradu - prošle godine 500 milijardi dolara. Ubrzani razvoj sposobnosti računara ili robota da obavljaju zadatke koji se obično povezuju sa inteligentnim bićima, postavlja pitanje - vodi li nas u revoluciju ili rizik. Strahove produbljuje mogućnost da se stvori mašina koja čak i reaguje kao čovek.
Može li se sprečiti razvoj super inteligencije koja će nadmašiti ljudsku - tako ukratko izgledaju futurističke dileme koje prate svaku vest o razvoju veštačke inteligencije. Ipak s razvojem te tehnologije dobili smo i par realnih etičkih dilema.
Može li se sprečiti razvoj super inteligencije koja će nadmašiti ljudsku - tako ukratko izgledaju futurističke dileme koje prate svaku vest o razvoju veštačke inteligencije. Ipak s razvojem te tehnologije dobili smo i par realnih etičkih dilema, piše RTS.
„Možemo li saznati i kontrolisati unutrašnju strukturu vi, drugo pitanje je - ko snosi odgovornost ako napravi štetu pojedincu,tu je takođe i pitanje privatnosti jer oni prikupljaju podatke i gde se oni upotrebaljavaju i hoće li oni još više podstaći razne oblike diskriminacije i društvene nejednakosti koja je već pristuna”, rekao je Ivan Umeljić iz Centra za promociju nauke.
Uža veštačka inteligencija, na primer programi koji se sami pišu i omogućavaju rešavanje dugotrajnih procesa - već je dostupna. Ono što otvara prostor za dileme i regulisanje u budućnosti je generalna veštačka inteligencija.
„Generalna veštačka inteligencija to još nemamo treba da budemo obazirivi, voda vatra i struja, voda, vatra i tehnologija dobar sluga a zao gospodar”, kaže Branislav Kisačanin iz Instituta za veštačku inteligenciju.
Do 2025. godine, Svetski ekonomski forum procenjuje da bi 85 miliona radnih mesta mogle da zamene mašine, odnosno veštačka inetligencija. S druge strane, da će trebati 97 miliona ljudi da kontroliše te mašine. U Srbiji rezultati te tehnologije vidljivi su u pilot projektima u energetici, zdravstvu ili javnoj upravi.
„Oko sokolovo koje detektuju tablice ako ste dobili kaznu - onda vam to nije dobar primer, radili smo pilot projekat, rendgenski snimak, detekcija većeg broja bolesti, što omogućava lekarima kad su pod većim naporom da što pre dobiju rezultate nalaza, holalens. Lekar je je jedan ulazio u crvenu zonu a ostali su izdaleka gledali. Lekari u `Dragiši Mišović` su to koristili, lekari s Malte su asistirali u toj operaciji”, izjavio je Stefan Badza, savetnik u Kabinetu predsednice Vlade.
Da smo ipak pred velikim promenom s puno nepoznatih pokazuje i slučaj na šahovskom turniru u Moskvi, i robot koji je uhvatio za prst dečaka koji nije poštovao bezbednosna pravila. Sedmogodišnji dečak je završio sa povređenim prstom a mi smo odlučili da o rizicima te tehnologije odgovor zatražimo od nje same - od čet-bota.
Evo odgovora na par pitanja koja smo dobili od čet-bota:
Kako bi predstavio sebe?
„Ja sam ChatGPT veliki jezički model koji je trniran da odgovara na različita pitanja i pruža relevantne informacije. Mogu vam pomoći u različitim područjima istraživanja kao što su akademska istraživanja, edukacija, razumevanje različitih tema ili samo kao virtualni sagovornik za opuštajući razgovor”.
Da li bi mogao da predstavljaš opasnost za čovečanstvo u budućnosti?
„Kao jezički model, nemam stvarnu svest niti sposobnost da namerno naudim ljudima, tako da ne bih mogao predstavljati opasnost za čovečanstvo u budućnosti. Međutim, kao i svaka nova tehnologija, veštačka inteligencija može predstavljati određene izazove i rizike ako se ne koristi na etičan način”.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
