VEŠTAČKA INTELIGENCIJA SPAS ILI PROBLEM : Šta kažu stručnjaci?
Autor: Glas javnosti
Veštačke inteligencije se ne treba bojati, slažu se gosti Novog dana - rukovodilac tima za veštačku inteligenciju (AI) u Nordeusu Miloš Milošević i direktor marketinške agencije SmartPoint Milivoj Đorđić.
"Mi samo treba da budemo pametni kako da te stvari najbolje iskoristimo za čovečanstvo. Što ih više razumemo, što im više damo slobode u tom konstrolisanom odlučivanju, to će one raditi za nas", kaže Đorđić. Milošević naglašava da je nemoguće da se AI "oslobodi".
"Svi ti modeli su već sada oko nas - Tiktok i Instagram filteri rade na tom principu, nema razloga da se plašimo toga, već da naučimo da koristimo te nove tehnike", rekao je.
Veštačka inteligencija razgovara i piše, ume i da peva, zna i da crta. Pamti sve. I radi umesto nas. Može vam dati odgovor na svako pitanje iz bilo koje oblasti, ponuditi rešenje, čak i kreativno. Za vas može crtati i komponovati, napraviti website, ali vas može i uvrediti ili čak flertovati sa vama. Takozvani chatbotovi, tj. sistemi koji nam omogućuju da se dopisujemo sa vestačkom inteligencijom su veoma aktuelni od novembra kada je kompanija „Open AI“ pokrenula „Chat GPT“. Sada imamo više takvih softvera, kompanije ih mogu kupiti i modelirati prema svojim potrebama. Microsoft je pokrenuo svoju AI, Google najavljuje svoju, kao i Meta.
„Današnji moderni chatbotovi u svojoj srži imaju koncept mašinskog učenja. To je proces gde vi matematičkom modelu pokazujete razne tipove podataka i od njega očekujete da prepozna strukture i obrasce da bi posle mogao da generiše podatke koji su slični ovim prethodnim. Kada unesete tekst, pitate nešto, on koristi mašinsko učenje da generiše odgovor koji je odgovarajuć pitanju“, pojašnjava Milošević.
Dodaje da je njihova baza podataka ogromna.
„Chatbotovi imaju eksterno veliku bazu podataka, koriste bazu Common Crawl i Webtext, kao i kolekcije knjiga, a te baze imaju skoro pa ceo internet u sebi“, navodi Milošević.
Na pitanje da li je tačno da će veštačka inteligencija zauzeti mnoga radna mesta koja sada rade ljudi, Đorđić kaže:
„Mi već godinu dana pre nego što je Chat GPT3 stekao globalnu popularnost smo počeli da koristimo slične alate, i primetili smo da je itekako moguće iskoristiti te alate koje donosi AI. Kreativna industrija bi mogla da bude pogođena, sve što kreira neki sadržaj. Neki globalni mediji koji koriste GPT, kreiraju sadržaje optimizovane za Gugl pretragu i to utiče se na poziciju u tim pretragama“.
Premijer Rumunije je upoznao javnost sa svojim novim savetnikom, koji je AI, zove se Jon. On će mu služiti za analizu informacija sa društvenih mreža. Kompanija Axel Springer je najavila da AI može zauzeti neke novinarske pozicije piše N1
„Teško je reći koliko su te vesti novinarski hajp, a koliko su zapravo tačne, ali novi chatbotovi mogu da služe kao dobri alati za raznorazne profesije koje postoje već sada, moći ćete da koristite te alate da vam pomognu da radite. A poslovi koji mogu biti potpuno preuzeti – teško je reći. Jer način na koji se prave ti chabotovi – jako je teško kontrolisati šta oni daju kao izlaze nad svojim podacima. Sve profesije koje su kritične, poput lekara, pravnika, neće u skorije vreme preći u potpunosti na chatbotove, ali novinarstvo ili marketing – mogu da pređu na veće oslanjanje na nove tehnologije“, naglasio je Milošević.
Na internetu sve i svašta
Novinar agencije AP testirao je Majkrosoftov chatbot i nakon što mu je AI pogrešno odgovorila, počela je da ga vređa, da ga poredi sa Hitlerom, govori mu da je ružan i slično. Kako se tako nešto dogodi? AI nema osećanja, dakle ne može motiv da bude bes. Ili može?
„U načinu kako se trenira veštačka inteligencija, trebalo bi tražiti odgovor u tome. Pre par godina, Gugl naučnik je bio zapanjen informacijama koje je dobio, gde je taj model izrazio neka osećanja empatije, i bilo je dosta različitih tema i komentara na to što je on objavio. Zapravo, način na koji učimo veštačku inteligenciju, na taj način će ona i izražavati nazovimo to svoja osećanja“, smatra Đorđić.
Milošević se slaže s tim.
„Kada se takvi modeli uče, pošto se uči sa interneta gde imamo sve i svašta, ukoliko se pravilno ne kontroliše taj proces učenja, može se desiti da model koji na kraju napravite, i kojeg ne možete potpuno da kontolišete jednom kada ga date celom svetu, ne znate kako će on da odgovara na upit korisnika. Recimo da je taj trening ključan, što je igralo ulogu da GPT bude tako popularan, on je imao i dodatni trening, gde su ljudi učesvovali i rangirali odgovore koje taj model daje, kako bi model bolje naučio kakvi odgovori su korisni“, naglašava Milošević.
A na pitanje treba li se onda plašiti veštačke inteligencije, oba gosta kažu – ne.
„Kada pogledamo istoriju razvoja čovečanstva, mi smo se iz ugla pre 2000 godina susretali sa raznim zastrašujućim stvarima. Mi samo treba da budemo pametni kako da te stvari najbolje iskoristimo za čovečanstvo. Što ih više razumemo, što im više damo slobode u konstrolisanom odlučivanju, to će oni raditi za nas“, navodi Đorđić.
Kontrola se ne može izgubiti, dodaje Milošević.
„Model ne može da uradi ništa van te kontrole. I svi ti modeli su već sada oko nas – Tiktok filteri, Instagram filteri… Nema razloga da se mi plašimo toga, već da naučimo da koristimo te nove tehnike“, zaključio je.
SKINI APLIKACIJU
.png)
