Naši telefoni nas prisluškuju, a evo kako i zašto
Autor: Glas javnosti
Koliko puta vam se dogodilo da ste o nečemu pričali, a onda ste uzeli mobilni u ruke i pojavila se reklama upravo za to o čemu ste pričali?
Onda se pitamo da li nas telefon “prisluškuje”?
Marko Barić, marketinški stručnjak i zaljubljenik u nove tehnologije, za Akta.ba objasnio kako nas to pametni telefon “prisluškuje”.
“Odmah možemo reći da je reč ‘prisluškivanje‘ najlakši način da ljudima objasnimo način na koji se određeni sadržaj postavlja na njihove pametne telefone. Reč ‘prisluškivanje‘ svakako ima negativan narativ, te bi značila da to neko radi bez našeg dopuštenja. Ali, instaliranjem novih aplikacija na naše pametne uređaje, ne samo na mobilne telefone, dajemo dopuštenje”, rekao je.
Kako kaže, pristajemo da se naši podaci koriste u marketinške svrhe ili da kompanije koriste naše podatke za poboljšanje svojih usluga. „Retko čitamo na šta pristajemo i koja dopuštenja dajemo određenim aplikacijama, bilo da se radilo o pristupu kameri ili mikrofonu. Korišćenjem pametnih i digitalnih asistenata putem glasovnih naredbi, naši se glasovi čuvaju onlajn. Kasnije se koriste i za marketinške svrhe aktiviranjem pri izgovaranju ključnih reči”, pojasnio je.
“Privatnost na internetu možemo imati ako to želimo”
Stručnjak ističe da anonimnost na internetu možemo da imamo donekle ako to želimo. „Postoje mnogi internet pretraživači koji ne prikupljaju podatke i koji ne prikazuju reklame. S druge strane, na svim pretraživačima i u većini aplikacija moguće je instalirati AdBlocker koji će, kao što ime govori, potpuno blokirati prikaz reklama”, dodaje Barić.
Navodi i da podaci nisu tako crni. Pozitivno je to što tada dobijamo samo sadržaj koji je primeren našim interesima. Pratićemo samo ono što nas zanima, a korisničko iskustvo će biti samo bolje. „Ne primer, možemo videti sadržaj na Netflixu, odnosno Netflix nam preporučuje sadržaj prema sadržaju koji smo pre gledali i konzumirali. Negativno je što se isti koristi u manipulativne svrhe i nametanjem sadržaja koji mogu uticati na promenu mišljenja ili prisilnu kupovinu“, tvrdi on.
Kako dodaje, ako smo svega toga svesni, onda će uticaj na nas biti mnogo manji. „Želimo da vidimo sadržaj koji nas zanima i koji je u skladu s našim interesima”, istakao je Barić.
Ako jednostavno ne želimo da se naši podaci beleže, možemo to zaustaviti. Samo treba isključiti sva dopuštenja koja dajemo aplikacijama i sistemu u postavkama svih uređaja.
“To nije komplikovan proces i za isti je potrebno minimalno tehničko znanje”, naglasio je.
Međutim, s druge strane, moramo da budemo svesni da sve informacije o svom životu svakodnevno iznosimo javno.
„Svi mi delimo informacije o sebi na svim društvenim mrežama koje koristimo. Delimo ih sa svojim pratiocima i ljudima koje uopšte ne poznajemo. Ne treba nam neko ko će nas “prisluškivati” da bi saznali sve o nama. Dovoljno je samo pogledati naše profile na društvenim mrežama i već imate podatke o našim interesima. Kao i sve ono što smo sami i svojom voljom podelili na internetu”, zaključuje Marko Barić u razgovoru za Akta.ba.
SKINI APLIKACIJU
.png)
