DESIĆE SE REVOLUCIJA U ŠKOLAMA U SRBIJI

Osim male i velike mature, srpsko obrazovanje narednih godina očekuju još veće i značajnije promene, otkrio je za "Blic" prof. dr Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Kako navodi, sve promene počinju izmenama standarda postignuća učenika, ali će se manifestovati na programima, nastavnim sadržajima i udžbenicima. 

NACIONALNA ČITANKA STIŽE U ŠKOLE : Šta to znači za buduće generacije?

"Standardi postignuća naših učenika za kraj osnovnog obrazovanja datiraju iz perioda od pre skoro 15 godina. Po njima su rađeni programi i udžbenici, na osnovu njih se kreiraju pitanja i zadaci na maloj maturi. Dakle, sva osnovna znanja naše dece i spremnost za životne izazove su zasnovani upravo na tim standardima. Siguran znak da nisu više prikladni i da ne garantuju sva potrebna znanja za naše đake su rezultati PISA testiranja 2018. godine o kojima se mnogo govorilo u medijima, a koji su i bili neposredan povod za pokretanje postupka izmene standarda", objašnjava Ranđelović.

Prvi rezultati za četiri godine

Iako su ti standardi tada, u trenutku njihovog donošenja, bili moderni, usklađeni i dobri, mnogo je godina prošlo, mnogo se toga promenilo u našim životima, te moramo da ih menjamo i osavremenjujemo, dodaje on. 

"Svaka ozbiljna promena u bilo kom obrazovnom sistemu započinje izmenom standarda postignuća. Usvajanje izmenjenih standarda najčešće dovodi do izmene programa, zatim nastavnih sadržaja, a na kraju i udžbenika. Paralelno sa tim, nastavnici moraju da prođu odgovarajuće obuke i da se prilagode novom načinu rada u školama, u skladu sa novim standardima. Zbog inertnosti i glomaznosti obrazovnih sistema, realno je da se prvi rezultati, u smislu podizanja kvaliteta, mogu očekivati za četiri godine, a ozbiljniji iskorak tek za osam godina, kaže Ranđelović za "Blic".

Zato su i, kako dodaje, pripremljeni izmenjeni postojeći standardi za srpski jezik, matematiku, istoriju, biologiju, geografiju, fiziku, hemiju, muzičku kulturu, fizičko i zdravstveno vaspitanje i šest stranih jezika.

"Ova prilika je iskorišćena i da se pripreme standardi za predmete koji do sada nisu imali standarde, a to su informatika i tehnika i tehnologija. Na izmenama ovih standarda je radio veliki tim nastavnika iz škola, profesora univerziteta i eksperata međunarodnog programa REDIS. Pripremani su polako i temeljito, uz učešće i pod budnim okom stručne i šire javnosti, kako bi bio garantovan njihov kvalitet", objašnjava sagovornik "Blica".

Srednje škole

Kada su u pitanju standardi za srednje obrazovanje, i tu su potrebne izmene, iako su oni novijeg datuma i usvojeni su 2013. godine. 

KONKURS ZA UPIS DECE u beogradske PREDŠKOLSKE ustanove počinje 10. aprila

"Kako su od tada, u međuvremenu, nastupile velike izmene u obrazovanju, izazvane promenama u našim društvima, prava je prilika da se sada i taj set obrazovnih propisa popravi i koriguje. Zajedničkim kordiniranim radom stručnih grupa za standarde za kraj srednjeg obrazovanja može da se postigne i njihovo usklađivanje i kompatibilnost", objašnjava profesor.

U radnim grupama za standarde za srednje obrazovanje, kako ističe, takođe su bili okupljeni cenjeni stručnjaci i nastavnici iz srednjih škola i sa fakulteta, a imali su podršku i međunarodnog EU projekta. Tako se došlo do novih, izmenjenih i korigovanih standarda za predmete srpski jezik, matematika biologija, geografija, fizika, hemija, muzička kultura, fizičko i zdravstveno vaspitanje i šest stranih jezika.

"Takođe su, prvi put, izrađeni standardi za predmete psihologija, sociologija, filozofija, informatika, muzička kultura i fizičko i zdravstveno vaspitanje, što je takođe veliki korak u smislu uređivanja sistema srednjeg obrazovanja", objašnjava Ranđelović. 

Mala i velika matura

Nakon usvajanja i objavljivanja standarda, Zavod će sprovesti obuke za primenu istih, namenjene svim nastavnicima u Srbiji. Nakon obuka, standardi mogu da počnu da se primenjuju u nastavi.

PATRIJARH PORFIRIJE: Rodno osetljivi jezik je zapravo borba protiv braka i porodice

"Ako bi oni bili usvojeni, kao što se planira, u prvoj polovini ove godine, realno je da primena u školama krene u jesen 2024. godine, a to znači da bi i maturski ispit (mala matura, buduća velika matura) bili usklađeni sa novim standardima, već od 2026. ili 2027. godine", kaže Ranđelović.

On dodaje da svako pomeranje ili odlaganje usvajanja znači i odlaganje neminovnih promena u srpskom obrazovnom sistemu.

"Znači i daćemo iz godine u godinu sve više kaskati za obrazovnim sistemima koji su već načinili te korake, a znači i to da će se još nekoliko novih generacija đaka obrazovati na osnovu starih standarda, za koje smo već uvideli da ne daju zadovoljavajuće rezultate. Dakle, velika je odgovornost sada na obrazovnim poslanicima, na ljudima koji odlučuju o tome, odgovornost prema obrazovnom sistemu i još više prema budućim generacijama", ocenio je profesor. 

Kako ističe, sigurno je da deci u Srbiji želimo da ponudimo obrazovanje i uslove za učenje po najboljim mogućim standardima, kako bismo bili po znanju, konkurentni svojim vršnjacima iz drugih država. Prvi korak u tome su novi standardi obrazovnih postignuća.