Sadio Mane, odličan fudbaler, a još bolji čovek
Autor: Glas javnosti
Svet fudbala sa velikim razočaranjem dočekao je vest o povredi Sadija Manea. Sjajni Senegalac i drugi najbolji igrač sveta propustiće Mundijal u Kataru. Čovek za primer, kako na samom terenu tako i van njega, nije zaslužio ovako nešto.
Iskusni 30-godišnji Senegalac izašao je iz igre pri rezultatu 2:1 za Bajern protiv Verdera. Ispostavilo se da je povreda teže prirode, pa će sjajni Sadio Mane nažalost propustiti Mundijal.
Ovo je priča o jednom sjajnom i ne baš tipičnom fudbaleru, ali i o još boljem čoveku. Sadio Mane je ime za koje su svi ljubitelji fudbala, pa čak i oni "rekreativni", sigurno čuli. As Bajerna je 6. februara ušao u legendu nakon što je doneo prvu titulu Senegalu na Afričkom kupu nacija. Imali su Senegalci sjajne timove i pojedince, ali su 65 godina čekali na tu prvu titulu, koju im je odlučujućim penalom doneo upravo junak naše priče.
Rođen u mestu po imenu Bambali, sa svega 2.000 stanovnika, Mane je od jako malih nogu shvatio šta je to težak rad. Odrastao u veoma siromašnoj porodici, siromašnom mestu i uopšte siromašnoj zemlji, detinjstvo je provodio radeći u polju, gde je pomagao porodici tokom žetve, kako bi mogli da se prehrane i zarade nešto novca za osnovno školovanje.
Voleo je fudbal, ali mu je ta čarobna igra bila na drugom mestu, na prvom je bilo da ne zaspi gladan. A kada je zaspao, uvek je sanjao isti san: da jednog dana zaigra u Ligi šampiona i zaradi dovoljno novca kako njegova porodica nikada više ne bi morala da radi teške poslove da bi preživela. Fudbal je igrao samo kad posla nije bilo, a pošto novca za loptu nije imao, neretko je "bubamaru" menjala neka okrugla voćka ili grumen tvrde zemlje.
Realnost ga je čitavog života udarala jako - od trenutka kada mu je ujak objasnio da nema novca da mu kupi kopačke i plaća treninge, jer bi za to morali da rade skoro nedelju dana u polju, do tragedije koja ga je zauvek promenila:
- Imao sam sedam godina. Sećam se tog dana i danas, kristalno jasno. Hteo sam da izađem napolje i igram se s drugom decom, jer je komšija dobio loptu. Tada mi je prišao jedan od rođaka i rekao da mi je umro otac - otkrio je Mane u filmu o sebi.
Maneovo selo Bambali, sa 70 odsto siromašnog stanovništva, nije tada imalo bolnicu.
– U Bambaliju nije postojala bolnica, pa je oca trebalo da voze u susedno selo da bi mu spasili život. Ali, to se nij desilo. Moja sestra je rođena u kući, jer takođe nije bilo bolnice u našem selu. Već tada sam znao da moram da odem odatle, kako znam i umem - rekao je Mane.
Tragedija ga je istovremeno i ojačala, pa nije odustajao od svog sna da postane fudbaler.
- Išli smo na probu, bilo je baš dosta dečaka. Sad mi je smešno, ali nikad neću zaboraviti kako me je jedan stariji čovek pogledao, kao da sam na pogrešnom mestu. Pitao me je da zbog čega sam ovde, kad sam mu odgovorio, rekao je: ’Sa tim kopačkama? Kako uopšte možeš da igraš u njima? Samo ih pogledaj’. I bile su loše, baš loše. Pocepane i stare. Nisam imao ni šorts kakav treba. Rekao sam mu da sam došao u najboljem što sam imao i da samo želim da igram, da se pokažem - priseća se Mane u intervjuu za portal Goal.com.
Ako ste mislili da je ovo još jedna tužna crtica iz života brzonogog Senegalca, varate se. To je bila jedna od boljih odluka u Maneovom detinjstvu, odlazak na baš tu probu.
- Mogli ste da vidite izraz iznenađenja na njegovom licu kad sam istrčao na teren. Odmah je prišao i rekao: ’Ti si moj. Igraš za mene’. I tako sam stigao do njegove akademije - rekao je Mane.
Iako je Mane bio opsednut fudbalom, a njegov talenat primećen mnogo pre pomenute probe, porodica nije bila baš oduševljena idejom da napusti dom zarad sportske karijere.
- Oni su veoma religiozni i imali su drugačije planove - rekao je Mane.
Međutim, porodica je popustila nakon što je videla da će Sadio sa ili bez njihovog blagoslova nastaviti da prati svoj san. A talenta je imao na pretek.
To se i desilo. Sa 15 godina je otišao od kuće i otišao u Dakar.
- Bio sam hrabar. Sada, kada se osvrnem na to, ne znam odakle mi ta hrabrost. Ali znam jedno: Da tada nisam otišao, danas ne bih bio ovo što jesam. Verovao sam da mogu da uspem i nikada nisam prestao da sanjam. Kad su videli da u mojoj glavi, u mom srcu postoji samo fudbal, dozvolili su mi da odem u Dakar. Za mene druge nije bilo. Ujak je mnogo pomogao, ali ne samo on. U Dakaru sam živeo u porodici koju uopšte nisam poznavao. Moja porodica je poznavala nekog ko poznaje te ljude, pa su me primili u kuću, brinuli o meni. Sve dok nisam otišao u Mec - svedoči Sadio Mane.
Put ga je četiri godine kasnije odveo put Francuske, nakon što ga je "iskopao" jedan od brojnih skauta iz "zemlje petlova", koji besomučno špartaju "Crnim konitnentom" u potrazi za novim fudbalskim draguljima.
Upravo takav bio je Sadio Mane.
Sa 19 godina zaigrao je za Mec i odmah pokazao ogroman talenat, što je alarmiralo ostale evropske klubove. Najbrži je bio Salcburg, pa se tako Senegalac preselio u "Red Bulovu fabriku talenata", gde je eksplodirao! Posle dve blistave sezone usledio je zov Premijer lige koji se ne odbija.
Prohladnu Austriju zamenio je toplim jugom Engleske, gde je obukao crveno-beli dres Sautemptona, koji je delio i sa našim Dušanom Tadićem. Bila je to sjajna ekipa, "ubica favorita", a prva zvezda bio je upravo Senegalac, kog je loptama "hranio" najčešće baš Tadić.
Gol za golom, neopisiva glad za pobedama i fantastična fizička sprema bili su "magična formula" za prelazak u Liverpul 2016. za 40 miliona funti.
Maneov prelazak na "Enfild" ujedno je označio i novu, spektakularnu eru Liverpula, koji hara evropskim i svetskim fudbalom, a osovinu čine upravo Mane, njegov rival iz finala Salah i fenonomelni Nemac na klupi - Jirgen Klop.
Skromni Senegalac tada je napokon ostvario svoj san, isti onaj koji je sanjao svake noći u Bambaliju, umoran od rada u polju.
Za razliku od većine svetskih zvezda, koje se ne libe da sav novac saspu u šljašteći luksuz, od "bugatija" do dijamantskih satova, Sadio Mane je sušta suprotnost. Senegalac zarađuje oko 110.000 evra nedeljno, ali umesto na skupa kola i vile, svoj novac troši na nešto mnogo vrednije.
Prva stvar koju je uradio jeste finansiranje izgradnje bolnice u rodnom Bambaliju. Svakog meseca daje po 70 evra svakom stanovniku rodnog sela, kako bi im pomogao da imaju koliko-toliko pristojan život. Neka vas cifra ne zavara, u afričkom selu 70 evra vredi više nego što mislite. Gradi i školu u svom rodnom selu.
– Sva deca u selu žele da budu fudbaleri kao što sam i ja, ali uvek im kažem da moraju da idu u školu. Neka igraju fudbal, ali biće uspešniji ako se uporedo i školuju. Da je bilo škole u mom selu, učio bih više, ali nisam imao uslove – kaže senegalski fudbaler.
Svakog vikenda volontira u liverpulskoj džamiji, gde čisti toalete i pomaže lokalnom imamu. Novac ga ne impresionira osim kao sredstvo da pomogne ljudima. Još se prepričava ona čuvena fotografija na kojoj je snimljen kako nosi tri godine star telefon, i to potpuno polomljenog ekrana.
The world famous football player "Sadio Mane of Senegal" Muslim (West Africa), whose income is $186K per week, was seen in many places with broken mobile phones.
— Ibn Arsalan - ابن ارسلان (@Scout_Captaln_) July 31, 2021
In an interview when asked about it, he said Ill get it fixed. When asked why you are not buying a new one,
1/n pic.twitter.com/aiznHlTOu1
SKINI APLIKACIJU
.png)
