NOVA STUDIJA POKAZALA: Ljudi u gradovima polako gube sposobnost varenja biljne hrane
Autor: Glas javnosti
U novoj studiji, međunarodni tim stručnjaka otkrio je ranije nepoznate mikrobe u našim crevima koji su sposobni da razgrađuju celulozu.
Zapadnoj ishrani nedostaje vlakana i to bi moglo suštinski da promeni način na koji naša creva probavljaju biljnu ishranu. Iako su voće i povrće dugo bili ključni deo ljudske ishrane, naučnici tek sada počinju da shvataju kako naša tela razgrađuju celulozu, glavnu komponentu zidova biljnih ćelija.
U novoj studiji, međunarodni tim stručnjaka otkrio je ranije nepoznate mikrobe u našim crevima koji su sposobni da razgrađuju celulozu. Decenijama se pretpostavljalo da ljudsko telo ne može da razgradi celulozu kao krave, konji, ovce i drugi sisari.
„Izgleda da se nivo ovih vrsta u našim crevima polako smanjuje“
Tek 2003. godine otkriveno je da crevne bakterije u našem telu mogu da svari ova vlakna. U novoj studiji, naučnici su počeli da traže slične mikrobe kroz gene tih bakterija. Ispostavilo se da u našim crevima boravi nekoliko vrsta mikroba koji „grizu” celulozu, što do sada nismo primetili.
Jedna vrsta je u srodstvu sa kopitarima, druga sa primatima, a treća sa ljudima. Sve tri bakterije pripadaju rodu Ruminococcus i poseduju gene za varenje celuloze. Ove tri vrste mikroba ima u izobilju u uzorcima fecesa lovaca-sakupljača, ruralne populacije i drevnih ljudi koji su živeli pre 1.000 do 2.000 godina.
Međutim, bilo ih je vrlo malo kod ljudi koji žive u modernim, industrijalizovanim društvima.
„Čini se da se nivo ovih vrsta u našim crevima polako smanjuje, na šta je verovatno uticao prelazak na zapadni stil života“, pišu naučnici.
Loše zdravlje?
Stručnjaci su zabrinuti da bi smanjeni nivoi ovih bakterija na neki način mogli uticati na lošije zdravlje u urbanizovanom društvu i da bi bilo dobro razmisliti o namernom unošenju ovih vrsta u ljudski organizam putem dodataka ishrani ili specijalizovanih probiotika.
Neka istraživanja su pokazala da suplementacija sa celulozom, kao što je biljna vlakna, može dovesti do višestrukih i različitih zdravstvenih koristi – uključujući promene u crevnim mikrobama, imunološki odgovor i ekspresiju gena.
Međutim, čitavo područje je još uvek u velikoj meri neistraženo, a mehanizmi koji stoje iza ovog procesa i dalje ostaju neka vrsta misterije.
Glas javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
