„Izneo sam stav da BiH nema izazova u vezi sa ratom i da je potpuno nepotrebna histerija koja se pravi“, kazao je Dodik posle sastanka trojice članova Predsedništva BiH sa Pičom.
Još je kazao da je specijalnog britanskog izaslanika obavestio da RS planira da se ponaša u skladu sa Ustavom, kao i da je RS faktor koji treba da bude poštovan, jer se „nikako drugačije ne može ići dalje“.
„Ako ostanemo u BiH koja je do sada postojala tako što će se nametati rešenja, onda to ne znači biti na putu, već pored puta“, rekao je Dodik.
Srpski član Predsedništva BiH je naveo da su druga dva člana Predsedništva izneli svoje viđenje situacije.
„Ja sam ih upoznao s činjenicom da već tri godine posle izbora nije izabrana vlada Federacije BiH, da Hrvati osporavaju izbor člana Predsedništva BiH, da su to sve pitanja koja trebamo staviti na dnevni red“, istakao je Dodik.
On smatra da je Pič došao u Sarajevo da „ohrabri dijalog i eventualno pomogne“, ocenivši da je to težak posao zbog kompleksne problematike.
„Nisam stekao utisak da će Pič ovde pokušavati nešto jednostrano da učini, čeka ga teška misija da razume šta se ovde dešava, jer se radi o detaljima. Ali, ako oni smatraju da treba da troše novac Britanaca, neka“, kazao je Dodik.
Dalje je naveo da „BiH ne treba nekakve izaslanike i da je potreban unutrašnji dijalog“.
Govoreći o samom Piču, ocenio je da je on „jedan pristojan gospodin u godinama“, ali da ga on doživljava kao osobu koja je „komandovala NATO snagama kada su Srbi bombardovani“.
„Rekao sam Piču da mi je žao 56 ili 59 britanskih vojnika koji su ovde stradali za vreme raznih operacija. Takođe sam rekao da je mnogo Srba i civila ovde stradalo od NATO bombardovanja i da za njima treba žaliti jednako kao i za vojnicima Britancima“, naglasio je Dodik.
Džaferović: Potrebno povećati međunarodno vojno prisustvo
Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović izjavio je posle sastanka sa Pičom da je u BiH potrebno povećati međunarodno vojno prisustvo.
Džaferović je zahvalio Velikoj Britaniji što je imenovala specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan koji, kako je ocenio, može da pomogne u rešavanju problema u BiH.
„Ono što smo danas mogli da čujemo je podrška jedinstvu i celovitosti BiH, reformama, evropskom i NATO putu, OHR-u i Visokom predstavniku, kao i vojnoj misiji EUFOR-a“, kazao je on.
Bošnjački član Predsedništva je ocenio da je neprihvatljiva blokada državnih institucija, navodeći da njihovo funkcionisanje niko i ničim ne sme da uslovljava.
„Proizvođenje političke krize, koja može da ode i u bezbednosnu krizu, nikome ne odgovara. Mir, stabilnost, reforme treba da odgovaraju svima u ovoj zemlji,“ naglasio je Džaferović.
Još je kazao da nije razgovarano o slanju dodatnih trupa u sklopu vojne misije EUFOR-a.
„Smatram, a to sam rekao i na sastanku, jeste da je u BiH, osim potrebe da se bez rezerve poštuje kancelarija Visokog predstavnika (OHR) i međunarodno vojno prisustvo, potrebno ojačati međunarodno vojno prisustvo. Bio bi to mali napor međunarodne zajednice, a veliku stvar za BiH“, kazao je Džaferović.
Naglasio je i da je Dejtonski mirovni sporazum „brižljivo komponovana ravnoteža, koju moraju poštovati sve strane“.