PRVA RAZMENA ZAROBLJENIKA: Zelenski poziva na referendum, STEŽE SE OBRUČ OKO KIJEVA
Autor: Glas javnosti
RUSIJA i Ukrajina su napravile prvu razmenu zarobljenika.Gradonačelnik Melitopolja Ivan Fjodorov zamenjen je za devet ruskih vojnika, saopštila je Tatjana Moskaljkova opunomoćena za ljudska prava Rusije.
Rusija i Ukrajina su napravile prvu razmenu zarobljenika. Gradonačelnik Melitopolja Ivan Fjodorov zamenjen je za devet ruskih vojnika, saopštila je Tatjana Moskaljkova opunomoćena za ljudska prava Rusije.
Jedinice ruske vojske zauzele su Melitopolj 26. februara, a u Kijevu su saopštili da je Fjodorov otet 11. marta. U Luganskoj narodnoj republici su ga optužili za pomaganje terorističkoj organizaciji "Desni sektor".
Moskaljkova tvrdi da je Rusija spremna da preko Crvenog krsta, čiji je šef međunarodnog komiteta Peter Mauer juče bio na putu ka Moskvi iz Kijeva, preda Ukrajini još 500 njihovih zarobljenih vojnika. Ona je kazala i da je broj zarobljenika znatno veći, prenose Novosti.
Vojska Ukrajine je izgubila u poslednjih 24 sata kontrolu nad deset mesta u Donbasu. Juče su ukrajinske vlasti kroz tri humanitarna koridora ka Zaporožju prevozile građane Marijupolja koji su hteli da idu na stranu koja je pod kontrolom Kijeva.
Na drugoj strani, Rusi su evakuisali ukupno 62.000 stanovnika Marijupolja koji su prebačeni u Donbas, a zatim u Rusiju.
Predstavnici Donjecke narodne republike tvrde da je pola Marijupolja, drugog po veličini grada te novoproglašene države, oslobođeno. Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov je izjavio da su dobrovoljci iz Čečenije, nakon što su zauzeli metalurški kombinat "Azovstalj" počeli da zauzimaju deo po deo Marijupolja.
Gubitak Marijupolja bi za ukrajinske nacionaliste bio jak moralni udarac. Mnogi iz "Azova" se plaše da ih čeka suđenje za zlodela koja su napravili. Najfanatičniji ukrajinski vojnici iz dobrovoljačkih nacionalistističkih bataljona "Azov" koji su u maju i junu 2014. napravili krvavu čistku svih onih koji su se protivili državnom udaru na Majdanu kada je smenjen legalno izabrani predsednik Viktor Janukovič, sada ne žele da napuste Marijupolj. Za njih je Marijupolj kultno mesto jer su posle rata osam godina igrali ulogu tajne policije i progonili sve one za koje su sumnjali da nisu dovoljno lojalni vlastima u Kijevu.
Marijupolj je važan strateški grad jer ima najveću i najdublju luku u Azovskom moru.
Zahvaljujući takvoj luci, tamo su pristajali veliki trgovački brodovi. Osvajanjem Marijupolja otvoriće se direktan put za Krim koji je prestao da radi još 2014. godine.
Obruč se steže i oko glavnog grada Kijeva. Vladimir Borisenko, gradonačelnik Borispolja gde se nalazi najveći aerodrom u Ukrajini, savetovao je žiteljima da napuste grad jer se tamo očekuju velike borbe. Borispolj je udaljen 37 kilometara od Kijeva, prenose Novosti.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski ponovio je u ponedeljak uveče želju da se sretne sa Putinom. Pred kamerama Ukrajinske TV Zelenski je rekao da se o pitanju pripadnosti Krima i Donbasa treba organizovati referendum u njegovoj zemlji. On je objasnio da o Krimu i Donbasu može da razgovara sa Putinom ali na kraju o tome treba da se izjasni narod na sveopštem referendumu u Ukrajini. Tako bi se građani Ukrajine izjasnili treba li prihvatiti traženje Rusije da Krim zauvek bude ruski i da su Donjecka i Luganska narodna republika nove nezavisne države jer ih je priznala Moskva.
U Moskvi ponavljaju da je referendum o budućnosti Krima održan 2014. i to pitanje je zauvek rešeno. Što se tiče Donjecke i Luganske narodne republike one su se već proglasile samostalnim državama.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov u utorak je rekao da ne treba odugovlačiti pregovorački proces sa pričama o organizaciji referenduma.
- Pregovori i tako već idu sporo, a priče o referendumu mogu samo da ih otegnu - istao je Peskov.
Što se tiče ulaska Ukrajine u NATO, Zelenski je svestan da je trećina članica protiv bez obzira na to što se stalno ponavlja kako su vrata tog vojnog saveza za sve otvorena.
U intervjuu češkoj TV Zelenski je ponovio ono što je poslednjih mesec dana često govorio - da se mora shvatiti da NATO ne želi da primi Ukrajinu u svoje redove.
Američki državni sekretar Entoni Blinken je objasnio da otkaz Ukrajini za ulazak u NATO nije ustupak Rusiji već "odraz realnosti".
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
