Reakcija na Putinovo obraćanje narodu: STALJIN SE VRAĆA

Da, bio je kult ličnosti, ali je bila i ličnost!

Putin je rekao ono što je Glas Javnosti pisao pre godinu dana. Šone Ninin, urednik našeg portala, sa ponosom predlaže svoj tekst o kome šapuću "kolege intelektualci". Pogledajte, milosti prosim!

Dužnost vladara je da vodi poverenu mu državu. Procenjujući istorijsku ulogu Staljina, moramo videti u kakom stanju je prihvatio zemlju i u kom obliku je napustio. Upamtimo  da se čuda ne dešavaju. Sloboda delovanja državnog lidera oštro je ograničena skupom realnih alternativa. Često je izbor samo „izbor manjeg zla.“

OD DRVENOG PLUGA DO ATOMSKE BOMBE

Ruska imperija  iz 1913. godine je bila prosperitetna zemlja po kojoj su „tekle reke šampanjca, a obale su bile od presovanog  kavijara“.Pojedini autori ukazuju na uspeh ruske poljoprivrede, koja je rađala žita „više nego SAD, Kanada i Argentina zajedno” i navodno hranila „pola sveta”. Potom slede rasprave o „industrijskom rastu bez presedana”, o „svetskom liderstvu” u železničkom saobraćaju , o „sjajnom stanju finansija”... Posebna tačka je veliki  rast stanovništva, zahvaljujući kome bi, da  se očuvala dinastija Romanovih, danas bilo 500-600 miliona Rusa, ako ne i više.

Avaj, sve ovo nije ništa drugo do prelepa bajka, koja  brzo  bledi u poređenju sa stvarnim činjenicama.

Zaista, Rusko carstvo je znalo vremena veličine i slave.  Zenit carstva  je bio   krajem 18. veka. Uništivši 1812. godine vojsku tadašnje „ujedinjene Evrope“  predvođene M`sje  Napoleonom ruska  vojska je pobedonosno okončala  rat i zauzelea  Pariz. Na Bečkom kongresu 1814-1815. Rusija je zvanično priznata kao velika sila.  Međutim,  slavne godine su ostale daleko na repu početkom  20. veka. Carstvo je bilo u stanju duboke i sveobuhvatne krize.


IZVOR: Gamma Imaž / Demonstracije komunista na Crvenom trgu

Suprotno tvrdnjama Stolipinovih pristalica (prvi ministar pri Caru Nikolaju II) ruska poljoprivreda nije mogla u potpunosti da prehrani ni svoju zemlju. Rast poljoprivrede jedva da je išao u korak sa rastom stanovništva. Glad je postala redovan gost na ruskom selu. Uprkos tome, značajan deo pšenice  je izvožen u inostranstvo.

Zaostajanjem u industrijskom razvoju Rusija je gubila i vojnu moć. Posle pobede nad Napoleonom, carska Rusija nije dobila nijedan rat sa dostojnim protivnikom. Izvojevane su pobede nad zaostalim azijskim državama: Turskom, Iranom, Kinom, kao i nad poljskim i mađarskim pobunjenicima. Carska  Rusija je izgubila Krimski rat, a uspela je da izgubi i rat sa Japanom 1905. godine.

U pogledu proizvodnje  novih  vrsta oružja, Rusija  je bila nekoliko puta inferiornija od Engleske, Francuske i Nemačke. Nedostatak savremenog oružja velikodušno je plaćen krvlju ruskih vojnika. Jedanaest dana strašne tutnjave nemačke teške artiljerije... Pukovi, iscrpljeni do poslednjeg stepena, odbijali su jedan napad za drugim – bajonetima !  Krv se prolila, redovi redili, grobne humke rasle ... Dva puka su skoro uništena - jednom vatrom... 

Na užas spoljnih i unutrašnjih neprijatelja, Rusija je dolaskom boljševika spasena od raspada. 

Među onima koji su spasli Rusiju od uništenja tokom građanskog rata bio je i Staljin, koji je bio član Revolucionarnih vojnih saveta više frontova i RVS Republike.

Iskreno, treba reći da je značajan deo boljševičkih vođa smatrao događaje u Rusiji samo uvodom u svetsku revoluciju. Viđen je  nedostatak patriotizma, prezir prema svojoj otadžbini i ruskom narodu. Za razliku od njih, Staljin i njegovi istomišljenici su se zalagali za izgradnju socijalizma  i  stvaranje jake i nezavisne države.

Postepeno, od formalnog  "generalnog sekretara" Staljin postaje stvarni lider partije i države. Rusija, zaostala u industrijskom razvoju, izgubila je još deset godina kao rezultat građanskog rata. „Nova ekonomska politika“, ozloglašeni NEP, koji su toliko veličali fajteri Gorbačovljevog „socijalizma sa ljudskim licem“ nije doneo ništa osim gubljenja tempa oporavka. Činjenica da će uskoro početi novi svetski rat bila je sasvim očigledna. Staljin  je ispravno primetio i rekao:
 
"Mi smo 50-100 godina zaostajali za naprednim zemljama. Moramo da smanjimo  ovu razliku  za deset godina! To ćemo učiniti, ili nas neće biti! Slomiće nas."

Nadoknađujući višedecenijsko zaostajanje, Rusija  pravi  iskorak u industrijskom razvoju.. Rezultat  „Staljinskog“ razvoja  je  sovjetska vojna industrija  koja je bila u stanju da se suprotstavi ne samo nemačkoj industriji, već i industriji okupiranih evropskih zemalja koje su radile za Nemačku.

Staljin nije samo pripremio ekonomiju i vojsku za predstojeći rat, već je i lično vodio sovjetske oružane snage. 

Tokom Drugog svetskog rata Sovjetski Savez je dobio značajne teritorije:  Zapadna  Ukrajina i Zapadna Belorusija, Baltičke države... Staljin je ispravio kratkovidu politiku ruskih careva i  vratio pokrajinu Viborg, koju je Aleksandar II poklonio Finskoj, Sahalin i Kurilska ostrva zbog izgubljenog rata 1905. godine. 

Tek što se završio Drugi svetski rat, Sjedinjene Države, posedujući atomsku bombu, počele su pripreme za napad na rusku zemlju. 

Međutim, ovi planovi su osujećeni. Obnovivši  brzo uništenu industriju, Sovjetski Savez je već 29. avgusta 1949. izvršio prvu probu sopstvenog nuklearnog oružja. Pod Staljinom je počelo stvaranje nuklearnog raketnog štita, zahvaljujući kome Rusija  nije bombardovana kao Jugoslavija ili Irak.

 Rusiju je preorao drvenim plugovima i ostavio je opremljenom  nuklearnim reaktorima!

Avaj! Na zapadu odaju počast Staljinu, a u SSSR-u, ubrzo posle njegove smrti, počinje „borba protiv kulta ličnosti“. Domaći „borci protiv totalitarizma” brbljaju da su uspesi zemlje sovijeta  postignuti „uprkos Staljinu”.

„Vreme je za borbu protiv Nemaca!“ Ljudi su naoštrili granate, postavili tenkove i avione i otišli da bacaju kačkete  na Nemce.  Zlikovac Staljin im je samo smetao.Čudo neviđeno: 70 godina od smrti Staljina, a oni još uvek uriniraju po grobu Vaserionoviča!

Sa stanovišta normalnog građanina zemlje Rusije, moralnim i etičkim se  smatra samo ono što je korisno za Rusiju. U tom pogledu, Staljin se pojavljuje kao čovek najvišeg morala.

Razmere laži su zapanjujuće. Evo nekih laži:

Staljinov „nizak rast“ ili dijagnoza  „paranoje“ koju je, navodno, postavio akademik Behterev, izveštaj sovjetskih obaveštajaca koji su navodno poslali tačne informacije o napadu  Nemačke na SSSR ili ozloglašena fraza „Nema čoveka – nema problema“ ili smrtna kazna za 12-godišnju decu ... sve je bilo laž, i to očigledna laž.



 1.    Staljin nizak? Prema ličnoj karti Josifa Džugašvilija izdatoj u žandarmerijskom odeljenju Bakua, njegova visina je bila 174 cm.

 2.    Staljin paranoičan?  Prema bajkama „perestrojke“ paranoju je utvrdio  akademik V.M. Bekhterev (lični lekar  Staljina). Međutim, u septembru 1995. godine unuk akademika Natalije Petrovne Behtereve je priznala  sledeće: „Bila je tendencija da se Staljin proglasi ludim, uključujući navodne izjave mog dede. Navodno je potvrdio da je to tako. Moj deda je bio odličan lekar i nije mogao ovo da uradi."
Ozloglašena „staljinistička paranoja“ je samo izmišljotina, kleveta vođe.
   
3.     Čuveni izveštaj Riharda Zorgea: „Napad će se desiti  u zoru 22. juna“? Takođe obična izmišljotina.
Po kabinetima rukovodstva su  širene  glasine da će Nemačka napasti Sovjetski Savez 15. aprila pa  1, 15, i 20. maja... Ovi datumi su prošli, a rat   nije počeo. Uostalom, Rihard Zorge je spominjao nekoliko datuma koji nisu bili potvrđeni.

4.     "Nema čoveka - nema problema." Ovu zajedljivu frazu je skovao pisac Anatolij Ribakov. Sam Staljin to nikada nije rekao.

5.     Smrtna kazna za decu? Opet laži. Uredbom Centralnog  komiteta i Veća narodnih komesara SSSR „O merama za borbu protiv maloletničke delikvencije“ od 7. aprila 1935. godine uvedena je krivična odgovornost od navršenih 12 godina za  krivična dela: krađe, nasilja, telesne povrede, sakaćenja, ubistva ili pokušaji ubistva... Međutim, član 22 Krivičnog zakona  RSFSR kaže da "Lica mlađa od osamnaest godina u vreme izvršenja krivičnog dela i žene koje su trudne" - ne mogu  da  se osude na smrt. 

6.  Većina laži se odnosi na  broj „žrtava represije“. Tužitelji staljinizma se takmiče ko će najmasnije da laže. Utrkuju se jedni sa drugima spominjući astronomske cifre. 

Ukupan broj žrtava staljinizma dostiže, po  proračunima nekadašnjeg disidenta Roja Medvedeva, brojku  od  40 miliona ljudi“. Drugi disident, sin revolucionarnog trockiste  Antonov-Ovseenko, bez trunke stida naziva dvostruko veću cifru:

Profesionalni "rehabilitatori" na čelu sa bivšim članom Politbiroa Centralnog komiteta KPSS  A.N. Jakovljev govori o najmanje 100 miliona: 

Prema Jakovljevu u tih  100 miliona represiranih  ne spadaju samo direktne „žrtve režima“, već i njihova nerođena deca.  Pisac Igor Bunič, bez oklevanja, tvrdi da je svih  „100 miliona ljudi nemilosrdno istrebljeno“

Međutim, ovo nije granica. Apsolutni rekord postavio je Boris Njemcov, koji je 7. novembra 2003. godine u emisiji „Sloboda govora“ na kanalu NTV objavio  cifru od 150 miliona ljudi koje je,  navodno, izgubila ruska država posle 1917. godine.

Lako je uočiti apsurdnost takvih cifara. Ispostavlja se da je, uprkos višemilionskim gubicima u građanskom i Velikom otadžbinskom ratu, stanovništvo sovjetske zemlje u doba Staljina raslo skoro duplo brže od stanovništva Engleske i Francuske. Danas nema Staljina ni represije, a iz nekog razloga se stanovništvo Ruske Federacije svake godine smanjuje.

Tačni brojevi „žrtva staljinizma” na osnovu arhivskih dokumenata su odavno objavljeni. Za čitav period Staljinove vladavine oko 4 miliona ljudi je osuđeno po političkim delima,  a od toga je oko 800 hiljada streljano.


Slušamo  primedbe:  „ I  800 hiljada, je strašno, jer su svi to bili nevini ljudi!“ Da, to nam u glavu čvrsto guraju profesionalni ispirači  mozga. Po njima su žrtve staljinističkih represija potpuno džabe suđene, nedužne ovce koje sudželati iz NKVD-a naterali da priznaju neučinjene zločine.

Poznati  ispirač mozgova, branilac prava čečenskih bandita S.A. Kovaljov je u intervjuu za Radio Rusija 26. oktobra 1998. kategorički izjavioda u Sovjetskom Savezu u Staljinovo vreme nije bilo špijuna, diverzanata, rušitelja, već samo nedužnih  žrtava Staljinovih represija. Pljunuo u mikrofon pa produžio. 

„Generalno, u Sovjetskom Savezu nikada nije bilo političkih zatvorenika uhapšenih zbog terora ili pravih zločina. Oni su bili zatvorenici savesti: ljudi koji nisu kršili zakon, već su svoje  akcije sprovodili potpuno legalno, na zakonit način.

Recimo još da su nekadašnji NKVD, a kasnije KGB bile ozbiljne organizacije sa sređenom arhivom. Ne samo da imaju spiskove streljanih građana već imaju za svakog osuđenika dosije. Pa kad je već tako zašto ti antinarodni aktivisti nisu to pokazali dok su bili u vlasti u vreme Gorbačova i Jeljcina ? Pa eto, nisu jer bi srušili antistaljinski mit a njima se ovako više isplati. Amerikanci ne kupuju knjige ili filmove istine već laži u stilu „Uaaaaaaaa Rusi, ubice...“ Zelenim dolarima kako znamo „ne smrdi iz usta“!

Sredinom tridesetih godina prošlog veka, dunu vetar novog svetskog rata. U SSSR-u se aktivirale tajne službe velikih sila. Špijuni vršljaju svuda, agenti se vrbuju, „peta kolona” cveta i samo je Sovjetski Savez teritorija na koju nijedan strani špijun neće kročiti. Tako  fantastičnu sliku slika S.A. Kovaljov i  ekipa kritičara „totalitarnog režima”, sugerišući da u Staljinovo vreme  nije bilo špijuna, diverzanata, rušitelja, već samo nedužnih žrtava Staljinovih represija.
  
Nakon Staljinove smrti, vladajuća elita je proglasila borbu  protiv „kulta ličnosti“. 

Grandiozno brbljanje o „povratku lenjinističkim principima partijskog rukovodstva“ i smrt vođe donose   partijskim drugovima „veselje  i slobodu“. Najveća kazna za partijskog funkcionera koki „brlja i zabrlja" kažnjava se  otpuštanjem sa posla u ličnu penziju.  Staljin bi mi drugačije sudio i presudio!

Ps. Znate li da u Staljinskoj Moskvi nikad nije bilo kvarova liftova? 

Zato što su postojali „dežurni na liftu“ ! Dužnost „dežurnog na liftu“ je da na vreme primeti kvar, podmaže šta treba, zameni pohabane delove na vreme i ne dozvoli zloupotrebu poverene mu tehnike. U suprotnom ga je čekao „101 kilometar „ a to znači proterivanje iz Moskve u neki kolhoz, blato, krave, sirotinja a moskovski asfalt,  ulično svetlo i kupatilo.... to je za savesne građane.  

U sadašnjoj Ruskoj Federaciji situacijaja je veoma  antistaljinska. . Drskost   i nekažnjivost „moćnika ovoga sveta“ uzdignuta je na  smrdljivi  pijedestal.  Ruše se elektrane,   padaju avioni  curi gas na sve strane, korupcije kolko hoćete i ... i nema odgovornosti. 


Zato je  sadašnja ruska elita spremna  na sve da spreči „oživljavanje staljinizma“. Snimaju lažne filmove o Staljinovom periodu, profesionalni borci protiv totalitarizma šiju staljinske  šinjele, pišu  horor priče,  beže s kapitalom u beli svet i kupuju fudbalske klubove, voze skupe jahte po Mediteranu, slikaju se za „glancane časopise“ i još jednom dokazuju zapadnoj publici da su rusi kulturan i fin svet.
     

STALjIN ĆE SE VRATI

Josif Visarionovič Staljin...

Teško je u istoriji Rusije naći osobu koja je za života toliko učinila za  veličinu i prosperitet zemlje, a tako nepravedno oklevetana  posle svoje smrti. 

Počevši od Hruščovljevog lažnog izveštaja o „kultu ličnosti“ na 20. Kongresu, mit o Staljinovim represijama je nagrizao postepeno temelje sovjetskog društva. Antistaljinistička histerija Gorbačova  je iskorišćena  kao „ruski ovan" da uništi  SSSR-a i razgradi socijalistički  sistem.

Zaista, mit o represiji daje opravdanje svim prevarantima i karijeristima koji su izdali  i opljačkali svoju domovinu, a sebe proglasili ideološkim borcima protiv boljševizma. Rekoše da je SSSR „imperija zla“ i onda  je opravdano sve što rade na njegovom uništenju, bilo da služe  Nemcima u vreme Vlasova ili saradnja sa američkom CIA danas.

Mit o Staljinovim represijama je srž antikomunističke propagande, a komunisti to su Rusi i niko više.  Ovu „žvaku“ bedni  intelektualci piju decenijama po restoranima za privilegovane građane kao što je „dom kino, savez kompozitora, savez novinara, savez pisaca, slavjanski bazar... Uništio  ih Staljin. Uh, bre, uništio ih na živo.
     
Nijedna laž ne može da živi večno. Staljinova popularnost stalno raste. Staljin će se vratiti. Staljin se vratio!

1.      Znam da će posle moje smrti gomila smeća biti bačena na moj grob, ali će  jednog dana  vetar istorije nemilosrdno raspršiti to đubre! (I.V. Staljin, 1943)


Ovo je tekst, a sada samo činjenice.

1.) Broj Rusa (Velikorusa, Malorusa i Belorusa) za vreme Staljinove vladavine  se povećavao u proseku 1 -1,5 miliona godišnje. Poređenja radi: za vreme Jeljcina, broj Rusa u Rusiji se smanjio za 7 miliona ljudi, a za vreme Putina –  6  miliona ljudi.

2.) Opšti mortalitet u Rusiji pod Staljinom opao je skoro 3 puta Istovremeno, opao je i natalitet što se dovodi u vezu sa posledicama rata. 

3. ) Pod Staljinom je potrošnja alkohola bila  maksimalno 2 litra alkohola godišnje - 1952. godine, a u carskoj Rusiji 1914. godine - 4,5 litara, a danas iznosi  20-25 litara. 

4.) Pod Staljinom nije bilo narkomanije, jer nije bilo narkomafije. Za 20 godina  je broj narkomana porastao više od 10 puta i sada, prema Federalnoj službi za kontrolu droga Ruske Federacije, iznosi 5 milion ljudi. Između 70.000 i 100.000 ljudi svake godine umre od upotrebe droga. 

5.) Prostitucija je pod Staljinom viđena kao oblik parazitske egzistencije, a njeni organizovani oblici su potpuno uništeni. Rusija danas zauzima jedno od prvih mesta po obimu prostitucije, dečije prostitucije, seksualnih zločina i trgovine seksualnim robljem.

6.) Neposredno posle rata, 1945. godine, u celom staljinističkom SSSR-u bilo je 678.000 siročadi. Danas u Rusiji ima 850.000 takve dece. 

7.) Za vreme Putinove vladavine, broj  zvaničnih  milijardera, sa kojima se on navodno bori, porastao je sa 8 u 2000. na 125  u 2024-oj. godini.
 
8.) Stanovništvo Ruske imperije je bilo 80 % nepismeno .  Pod Staljinom je  nepismenost  eliminisana. Pismenost stanovništva porasla je na 90 % (1932).

Zašto danas spominjemo ovako iscrpno Staljina?
 
Vladimir Putin ima iste brige kao Staljin pre 100 godina i da vidimo kako ih je rešavao. Da li je to recept po kome i Putin treba da kuva? Verovatno. 

Rat u Ukrajini nije rat protiv slovenske braće i nije dobro vreme da se prave teoretske rasprave. Shvatite, dobri ljudi, da je sudbina pravoslavne slovenske braće na panju. Dušmani sa zapada dva veka čekaju da se dogodi „slovenska klanica“ i neće žaliti sile da priteraju Rusiju uza zid, a po mogućnosti uza zid  na kolenima.Snage za to imaju a pokvarenu maštu  vekovima prodaju narodima koi nikako da shvate da sa njima nemapoštene igre. Šta bi radio Staljin da je na mestu Putina?

Strašna  i beznadežna  je bila Rusija posle građanskog rata 1918 – 1922 godine. Bedna, lišena zlatnih rezervi, sa izuzetno zastarelom  industrijom, moralno i materijalno uništena, veoma   nekvalifikovana i nepismena... Rusija je trebalo da sklizne u razred „mrtvih zemalja„ da  umre pod udarom razvijenih neprijatelja. Za taku Rusiju, koja je dobro tučena  u 1920 –oj godini  su    čak i jedna Poljska ili   Japan  bili    strašan  neprijatelj, isto kao i Finska, Rumunija i sposobna na brzi oporavak – Nemačka. 


Staljin se pojavljuje kao lični  primer velikog čuda: pretvaranje savršeno „crknute“ države osuđene  na propast u nad-državu i vladara polovine sveta.  Staljin je osuđen od svih zemalja tzv slobodnog sveta kao - Diktator na tronu. Staljin je sačuvao zemlju. U sličnoj situaciji  je danas i Putin.

Od njega se očekuje da igra po pravilima Amerike i Engleske što je za RUse katastrofa. Njet!

Rusija ne može više da se razvija “ prirodnim putem“. Gotovo! Budućnost zemlje je moguća isključivo dirigovanim, smišnjenim projektom, onako kako je radio Staljin.

Putine postani Staljin!

AUTOR: Vlastimir Ninin