Pokrovitelj zla, slobodni zidar - Karl Marks (1818-1883)

Karl Marks – najveći porevarant na svetu

Iluminati Marks i Engels su bili dovoljno uspešni da prevare čitave nacije. Njihov demonski manifest je trebalo da postane surova stvarnost za milione obespravljenih ljudi.

Karl Marks je umro u egzilu u Londonu 14. marta 1883. godine. Oko njegovog imena stvoreni su mnogi mitovi svih vrsta. Tako je postao pokrovitelj zla.

Postoje mnoge priče o Marksu: da je bio siromašan i da ga je podržavao samo Engels, da je bio protiv terorizma, veoma tolerantan i da nije imao želju da uništava ideje drugih. Pitanje: kakav je zapravo on bio?

Istina iza mita

Prema najpoznatijem mitu, Marks nije imao novca i bio je ekonomski zavisan od svog „prijatelja“ Engelsa. U stvari, finansirao ga je Natan Rotšild. To je izneo njegov bliski saradnik Mihail Bakunjin u svojoj "Polemiki Kontra les Žvif" (Politika protiv Jevreja). Bakunjin je prekinuo vezu sa Marksom i njegovim drugovima jer su „jednom nogom bili u banci, a drugom nogom u socijalističkom pokretu“.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Marks i Engels

Kasnije, Engels karakteriše Marksa kao čudovište koje je divljački bilo ispunjeno mržnjom, „kao da ga je sto đavola čupalo za kosu“. Marksovo nekontrolisano opijanje i skupe orgije samo su povećale njegov bes u svetu oko njega. Svi sastanci u Parizu morali su da se održavaju iza
zatvorenih vrata i prozora kako se na ulici ne bi čuo Marks koji urla.

Karl Marks je imao jaku želju za najboljim proizvodima, a francusko vino se, između ostalog, uvozilo da bi napojio porodicu. Njegova porodica je imala slabost za skupe navike.

Čuveni jevrejski socijalistički mason, iluminat i Marksov saveznik, Đuzepe Macini, je pisao o njemu:

„Njegovo srce brže eksplodira od mržnje nego od ljubavi prema ljudima."

Centralni slogan franačkih iluminata je: „Nema zida koji je toliko visok da magarac natovaren zlatom ne može da pređe preko njega."

Tajni red Iluminata i po čemu se razlikuju od masona

U TOP 10 najtajnijih društava na svetu spadaju masoni i iluminati. Ponekad se nazivaju braćom blizancima u zaverama, ponekad vatrenim antipodima.

Red Iluminata pojavio se u Bavarskoj 1776. godine. Osnivač je univerzitetski profesor, Adam Vajshaupt. Zbog nedostatka sredstava, Adam nije primljen u elitni masonski red i tada je odlučio da stvori svoj tajni red sa sopstvenom ideologijom i ciljem.

Iluminati su došli u Novi svet nakon što je Karl Teodor, vladar Bavarske, zabranio sve tajne organizacije zbog pretnje zaverom protiv krune 1784. godine. Cilj iluminata 18. veka bio je rušenje monarhije u evropskim zemljama, pošto su crkvenjaci i monarsi ometali napredak i razvoj čovečanstva.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Grob Karla Marksa

Učesnici tajnih društava suočavali su se sa nizom kazni – lišavanjem imovine, zatvorom i javnim pogubljenjem. Stoga su Iluminati pobegli u Ameriku, gde je politička i verska situacija bila najpogodnija za razvoj novog . Sjedinjene Države su se tek formirale i još nisu imale uspostavljenu vlast i crkvu.

Veruje se da su Iluminati imali ogroman uticaj na buduću američku vladu, na očeve osnivače i na ceo svetski poredak. Moto Iluminata bila je čuvena fraza „Novi svetski poredak“, koju možete videti na dolarskoj novčanici tačno ispod piramide. Sama piramida je glavni simbol reda, a rimski brojevi u podnožju piramide (1776) nisu ništa drugo do godina osnivanja reda Iluminata i godina kada je potpisana deklaracija o nezavisnosti.

Sada se ideologija poretka smatra kultno-filozofskom delatnošću uz pomoć koje oni kontrolišu čovečanstvo.U današnjoj praksi nema velike razlike između masona i iluminata. Mala je razlika između parizera i loše mortadele. Ista stvar samo drugo pakovanje.

Marks je bio nepouzdani egoista i lažljivi spletkaroš koji je samo želeo da eksploatiše druge ljude. Marksov pomoćnik Karl Hajncen je svedočio da Marks ima male, podle oči „koje emituju bleskove zle vatre“. Imao je običaj da upozorava: "Uništiću te!"

Marksa nije zanimala demokratija. Nije podnosio kritike. Uvek se ljutio kada bi neko pokušao da ga kritikuje. Kada je Bakunjin optužio Marksa da teži potpunoj centralizaciji vlasti, Marks ga je nazvao teorijskim nikome potreban čovek.

Karl Marks je osudio eksploataciju ljudi a sam je iskorišćavao sve oko sebe. Borio se protiv svih onih koje nije mogao da pobedi. Još kao dete bio je pravi tiranin. Rad je bio poslednja stvar koju je Marks želeo. Bio je u velikoj meri uključen u berzanske špekulacije, međutim, stalno je gubio ogromne količine novca.

Njegova domaćica (služavka), Elena Demut, radila je kao rob u njegovom domaćinstvu 40 godina bez ikakve novčane naknade. Stoga, ne izgleda toliko čudno što je Marks podržavao ropstvo u Sjedinjenim Američkim Državama.


U daljem pozivanju na Marksovu domaćicu Helenu Demut, može se reći da je 23. juna 1851. godine rodila dečaka čiji se otac zvao Karl Marks. Međutim, otac nije želeo da zna ništa o Henriju Frederiku Demutu, pa je dečak dat u hraniteljsku kuću. Afera odbačenog sina kasnije je postala sramota za boljševičke vođe u Moskvi, pa je Josif Staljin ova pisma arhivirao između Marksa i Engelsa, da ne pukne nepotrebna buka.

Marks je prikupljao podatke o svojim političkim konkurentima i protivnicima. Svoje beleške je dostavljao policiji, verujući da će mu to doneti prednost.

Marks je propovedao bolje društvo, ali nije mario ni za kakve moralne vrednosti. Takođe nije mario za čistoću. To je loše uticalo na njegovo zdravlje i na kontakte sa drugim revolucionarima. Bolovao je od čireva 25 godina (psorijaza). Godine 1873. ovi čirevi su ga doveli do nervnog sloma, što je rezultiralo drhtanjem i žestokim napadima besa. Nikada nije jeo voće ili povrće.

Marks kao publicista

Kao publicista, Marks je „pozajmio” sve svoje slogane. Žan Pol Marat je formulisao frazu „Radnici nemaju otadžbinu“ i „proletarijat nema šta da izgubi osim svojih lanaca!“ Ukrao je slogan "Religija je opijum za narod" od jevrejskog pisca Hajnriha Hajnea. Karl Šaper je prvobitno smislio „Radnici svih zemalja, ujedinite se!“ Niti je „diktatura proletarijata” bila jedna od Marksovih ideja – autor toga je bio Luj Blanki.

Kasnije se pričalo da je slogan "proleteri svih zemalja ujedinite se" trebalo da zvuči po želji finansijera Rotšilda kao "Jevreji svih zemalja ujedinite se". Upisana je prva fraza ali su Jevrei - masoni pravilno shvatili poziv na ujedinjenje.

Pošto smo dovoljno ocrnili "crnog Marksa" recimo nešto i o njegovom političkom štetočinstvu.

Godine 1847. Marks i Engels su postali članovi Lige pravednih ljudi, jedne od ilegalnih grana Iluminata, u kojoj je Jevrejin Jakob Venedej igrao važnu ulogu.


Ovu tajnu organizaciju osnovali su 1836. godine u Parizu „revolucionarni“ jevrejski socijalisti. Dana 12. maja 1839, Liga pravednih muževa, zajedno sa drugom ilegalnom grupom, The Seasons, pokušala je da preuzme vlast u Francuskoj pod vođstvom jevrejskih slobodnih zidara Džozefa Mola, Karla Kristijana Šapera i osnivača organizacije, masona Luja Ogista Blankija. Pokušaj je propao i Blanki je zatvoren. Lideri su pobegli u London, gde je Liga pravednih muževa postala međunarodna subverzivna organizacija koju su predvodili Džozef Mol i Karl Šaper. Slični pokušaji državnog udara u Poljskoj i Francuskoj 1831. takođe su propali.

Finansijskoj eliti i Iluminatima je bila potrebna odgovarajuća ideologija da prikriju svoju želju za moći. Hteli su da sprovedu određene planove zavere i istovremeno šire ateizam. Radnici su korišćeni kao „korisni idioti“ i mogli su da budu pretvoreni u odlične slepe instrumente, za koje su se nadali da će moći da rade najefikasnije. Da bi izvršili svoju zaveru u ime radničke klase, morali su da obrazuju i oblikuju sve vrste komunističkih i
socijalističkih utopija. Hes i Marks su se nadali da će iskoristiti zavist glupog proletarijata da nametnu pakao na zemlji, gde su vladali strah, patnja, teror i izdaja – komunizam!

Prema sovjetskoj enciklopediji, Marks je dobio zadatak da napiše manifest Komunističke partije. Mozes Hes ga je naterao da razvije religiju socijalističke revolucije. Marks je to učinio u saradnji sa trgovcem robljem Žan Lafit-Laflinom.

Komunistički manifest je objavljen u Londonu. U ovom dokumentu Marks je samo dalje razvio ideje vođa iluminata – Adama Vajshaupta i Klintona Ruzvelta. Istovremeno, koristio je konspirativno iskustvo komunista utopista i iluminata Fransoa Noela Babefa (1760-1797) da pokaže put ka socijalističkoj (iluminističkoj) revoluciji.

Protiv suprotstavljenih religija, Marks je izneo slogan „Religija je opijum za narod!“ Počeo je divlje da propagira ideju da se staro društvo može okončati samo na "jedini način - revolucionarni terorizam".

U Komunističkom manifestu, Marks i Engels su otvoreno izjavili da se sila mora upotrebiti za osvajanje sveta: „Vladajuća klasa će drhtati pred dolaskom komunističke revolucije“ „Naše ciljeve možemo postići samo nasilnim rušenjem celokupnog uspostavljenog poretka! ”

Podsticao je revolucionare da ne budu ni pošteni ni velikodušni, i svakako da ne zaziru od mogućnosti građanskog rata.

Marks je preporučio industrijalizaciju društva kako bi mase mogle da nađu posao. U ovom slučaju, oni bi mogli biti angažovani kao radnici.
Iluminatima nije bilo važno da li su proizvodi bili potrebni industriji ili ne, i nije bilo važno da li je proizvodni proces štetan po životnu sredinu. Ako bi ljudi ostali nezaposleni i imali vremena za razmišljanje, nasilni režim Iluminata bi mogao biti ugrožen.

1848: "Godina revolucije" - Prvi talas

Samo nekoliko meseci nakon osnivanja Komunističke partije, revolucije su počele da „izbijaju“ u raznim zemljama. 1848. je bila godina revolucija. Porodica Rotšild je bila odgovorna za finansijsku stranu, a Savez komunista za planiranje. Rotšildi su postali izuzetno bogati zahvaljujući Francuskoj revoluciji (1789-1799), kada su carstva i kraljevstva morala da pozajmljuju novac u količinama koje nikada ranije nisu viđene.


Godine 1847. Lajonel Rotšild je postao prvi jevrejski član britanskog parlamenta. „Revolucije“ su pokrenute u pola Evrope, uglavnom od strane jevrejskih iluminata ili njihovih poslušnika. Sve je počelo kada je nevidljiva ruka iskoristila lošu žetvu 1846. godine. Ljudi su gladovali i na kraju je došlo vreme za krvave nemire. Kupac celog žita bio je jevrejski biznismen Efrazi, koji je bio paravan za Džejmsa Rotšilda.

U Strazburu je maja 1847. organizovana masonska konferencija na kojoj je odlučeno da se u proleće 1848. organizuje revolucija. Među delegatima su bili važni jevrejski iluminati i masoni kao što su Alfons Lamartin (1790-1869), kome je suđeno da preuzme komandu nad novom privremenom revolucionarnom vladom u Francuskoj.

Jevrejski bankar i mason Ludvig Bamberger (1823-1899) predvodio je „revoluciju“ u Nemačkoj 1848. godine. Osnovao je nemačku centralnu banku 1870. Adolf Isaak Cremiuk, koji je bio renomirani advokat, „liberalni“ političar i veliki majstor "Ordre du rite Memfis-Misraim" i majstor "Velikog Orijenta Francuske" otvoreno je govorio u svom manifestu za L Allians Izraelit Universel:

„Unija koju ćemo mi stvoriti neće biti francuska, engleska, irska ili nemačka, već jevrejska svetska unija... Jevrejin se ni pod kojim uslovima neće sprijateljiti sa hrišćaninom ili muslimanom pre nego što dođe trenutak kada je judaizam jedina prava religija, zasija nad celim svetom“.

Ustanak je podignut u Parizu 22-23 februara. Isak Kremije se uverio da je Luj Filip svrgnut i pobegao je u London 24. februara. Lamartin je preuzeo vlast. Istog dana, 24. februara, objavljen je Komunistički manifest.

Kako je 1. maj zaludeo pola sveta

Od 1890. godine gotovo pola sveta slavi 1. maj, dan kada su Iluminati osnovani. Taj datum komunisti i socijalisti širom sveta slave pod crvenom Rotšild zastavom, koja simbolizuje trajnu revoluciju.

Naravno, bilo je poželjno pronaći „proleterski“ razlog za proslavu dana osnivanja. Zato je u Čikagu 1886. organizovana provokacija za 110. godišnjicu Iluminata. Očekivalo se da će doći do ozbiljnih sukoba sa policijom i da će tako ostati nekoliko mučenika na čiju uspomenu mogu da slave. Međutim, pokušaj je propao. Finansijskoj eliti i Iluminatima je bila potrebna odgovarajuća ideologija da prikriju svoju želju za moći. Hteli su da sprovedu određene planove zavere i istovremeno šire ateizam.

Tek 3. maja policija je otvorila vatru na grupu radnika koji su napali neke štrajkbrehere. Jedan radnik je poginuo na licu mesta, a tri su kasnije preminula u bolnici. Dakle, Iluminati su dobili svoje mučenike, ali to se dogodilo na pogrešan datum!

Na radničkim demonstracijama 4. maja 1886. jedan iluminatski provokator bacio je bombu na policiju koja je bila prisutna na mitingu. Ubijeno je pet policajaca. Policija je otvorila vatru na demonstrante, od kojih je nekoliko ubijeno, a mnogi ranjeni.


Druga internacionala u Parizu je na sličan način odlučila da 1889. godine 1. maj bude dan crvenim slovom. Pravi razlog za ovu odluku je očigledno bilo nešto što je bilo dobro skriveno od ne-iluminatskih masa.

Diktatura proleterijata, Pariska komuna, Prva pa Druga internacionala...

Pariska komuna je uspešno likvidirana 71 dan kasnije, 28. maja 1871. godine. Užas zla jakobinaca i blankista odneo je 20.000 ljudskih života. Ovaj neuspeh nije zaustavio Iluminate. "Morate zadaviti svakoga koga ne možete ubediti!" ostalo je u istoriji terorizma. Ovaj neuspeh
nije zaustavio Iluminate.

Godine 1872. Karl Marks je odlučio da zatvori Internacionalu u Evropi. Organizacija se raspadala zbog intenzivne borbe za vlast između njega i anarhističkog vođe Mihaila Bakunjina. Četiri godine kasnije, 15. jula 1876. (100 godina nakon stvaranja Reda Iluminata), Internacionala je prestala da postoji i u Filadelfiji, SAD.

Na kraju, nekoliko linija teksta o poreklu Karla Marksa.

Mordehaj Marks Levi je poticao iz relativno bogate jevrejske porodice koja je živela u gradu (Trir) koji je bio pretežno naseljen katolicima. Marksovi preci, i po očevoj i po majčinoj strani, bili su rabini.

Bilo je više rabinskih predaka na strani Marksove majke, holandske Jevrejke po imenu Henrijete, u čijoj su porodici svi njeni sinovi bili rabini, uključujući i njenog oca, nekoliko vekova.

Jedna od Marksovih baka bila je Nanet Salomon Barent-Koen, koja je pripadala bogatoj amsterdamskoj porodici. A njena rođaka se udala za Nejtana Majera Rotšilda i rodila Lajonela Nejtana Rotšilda, „barona“ i člana parlamenta iz najbogatijeg londonskog Sitija.

Nakon što se Marks preselio u London 1849. godine, počeo je da stvara svoj Das Kapital u čitaonici Britanskog muzeja. Istovremeno, njegov čuveni rođak Lajonel de Rotšild je već bio član parlamenta londonskog Sitija (1847-1868 i 1869-1874).

Ovo je kraj romansirane biografije pisca crnih, crnjih i najcrnjih feljtona koi ima svoje mesto u vrhu pakla Svetog Petra.

Pozdrav Svetom Petru i molba da Mordehaj Marks Levi dobije sve ono što je drugima namenio. Samo toliko.

Priredio Šone Ninin