ZNAČAJAN RECEPT : Svakodnevni smeh može da nas poštedi ponekog odlaska lekaru

Uzroci smejanja najčešće su neozbiljni, ali sam smeh je, kao što ćemo se uveriti, veoma ozbiljan. Toliko, da može da posluži kao lek.

Ovaj slučaj naveo je lekare da sličan postupak lečenja primene na pacijente koji su smatrani beznadežnim. Terapija smeha primenjena je, na primer, na 12-godišnjoj devojčici koja je bolovala od katatonične shizofrenije - gubljenja kontakta sa stvarnošću i sa okolinom i sloma ličnosti. Pošto je jedan klovn proveo nekoliko časova uz njen krevet, devojčica se vratila u stvarnost. Počela je da izgovara njegovo ime i ponavljala ga više puta. Uskoro je došlo do gotovo potpunog oporavka. Smeh je sasvim ozbiljna stvar - korisno prirodno sredstvo za umirenje.

Čovek se u proseku smeje petnaest puta dnevno, bez obzira da li je reč o kratkotrajnom kikotu ili višeminutnoj provali grohotnog smejanja. U naročito dobrom raspoloženju čovek se smeje i 100 do 200 puta u toku dana. Svi mi se zapravo smejemo dosta često i retko kome se nije dogodilo da izgubi kontrolu i bukvalno padne na pod od gotovo histeričnog smeha. Ako vam se dogodilo da zbog bujice smeha nakratko izgubite moć govora, možda ste se uplašili da je posredi histerični napad. No, preživeli ste ga i verovali ili ne, zahvaljujući takvom smenjanju - postali ste zdraviji.
Polako ali sigurno, istraživači počinju da shvataju pravu prirodu smeha i njegov uticaj na organizam. Zahvaljujući gelotologiji, nauci o smehu (na grčkom, gelos - smeh), naučnici su dokazali ono što su mnogi dugo verovali: svakodnevni smeh može da nas poštedi ponekog odlaska lekaru. Ideja o korišćenju smeha za poboljšavanje zdravlja nije nova. još u XIII veku francuski hrurg Anri de Mondvil pričao je svojim pacijentima posle operacije viceve da bi im olakšao bol.

Smeh je naročito koristan za stanje disajnih funkcija, pošto poboljšava ventilaciju - cirkulisanje vazduha kroz te organe. Navodi se primer jedne žene lekara koja je svojim pacijentima obolelim od emfizeme (stanje pluća kod koga je disanje teško) priča viceve. Smeh pacijente primorava da kašlju i tako izbace sluz nakupljenu usled bolesti. Pošto su takva pluća izgubila elestičnost, sposobnost da povrate veličinu i oblik, smejanje smanjuje količinu vodene pare u plućima i pomaže da se lakše diše. Ova lekarka, dakle, priča viceve, a njeni pacijenti praskaju u smeh... Mnoge medicinske ustanove počele su da koriste saznanja o vezi smejanja i zdravlja.

Naučnici smatraju da smeh blokira takozvani ciklus panike time što otežava sužavanje krvnih sudova i negativne hemijske promene. Humor - kao i čitav niz pozitivnih emocija, kao što su poverenje i nada - može da igra važnu ulogu u lečenju. Ali štetno je ohrabrivati bilo koga da smeh posmtra kao panaceju - hipotetički lek protiv svih bolesti - ili kao zamenu za uobičajene postupke lečenja.

SKINI APLIKACIJU