ZABLUDE O SRČANOM UDARU : Stručnjaci otkrivaju pravu istinu o bolesti srca
Autor: Glas javnosti
Srčani udar (infarkt miokarda) je jedan od najčešćih uzroka smrti na našim prostorima i zahteva veoma ozbiljan pristup. Kako visoke temperature mogu da utiču na zdravlje srca i krvnih sudova, prevencija u ovom periodu godine je veoma važna, kao i rehabilitacija nakon ovog složenog stanja.
Najveći broj kardioloških pacijenata se opravdano zabrine i dođe u nedoumicu kako se adekvatno ponašati u ovom periodu godine (toplije vreme, vrućine, odlasci na putovanja i slično). Doktor Andreja Kovačević, specijalista interne medicine u Institutu za rehabilitaciju „Beograd“ najpre pohvaljuje ovakav stav i odgovara:
– Uglavnom je sve isto kao i u drugim periodima godine. U najkraćem: korekcija životnih navika, redovna terapija i osluškivanje svog organizma. Sa druge strane, visoke temperature mogu zaista uticati na zdravlje našeg srca i krvnih sudova. Posebno su osetljivi srčani bolesnici, oni koji su se oporavili od srčanog ili moždanog udara, pacijenti sa visokim krvnim pritiskom, gojazni ljudi.
Pre svega zbog povećanog atmosferskog pritiska s jedne strane, ali i povećane gustine krvi, odnosno hiperkoagulabilnosti. A opet, kako kaže spec.dr med. Kovačević, sve opet zbog nedostatka tečnosti, na terenu kod onih koji od ranije boluju od koronarne bolesti i dijabetesa, hipertenzije, povišenih masnoća, povećava sam rizik od nastanka srčanog udara.
Zbog toga je, prema njegovim rečima, veoma važno voditi računa o unosu tečnosti u ovom periodu kako bi se izbegla dehidracija i gubitak minerala.
Dr Andreja Kovačević navodi da bi ljudi telesne težine od 70-80 kilograma dnevno trebalo da unose od jedan i po do dva litra tečnosti.
– Ovde je bitno ne izlagati se direktno suncu od 11 do 17 časova, kada je najtoplije i kada je atmosferski pritisak najveći. To je preporuka za sve, a posebno za kardiovaskularne bolesnike. Terapiju koju uzimamo moramo prilagođavati novim uslovima, jer često u toplijim periodima krvni pritisak može biti niži nego inače. Samim tim sve se mora raditi u konsultaciji sa izabranim kardiologom – podseća doktor, koji o termoregulaciji kaže:
– Ekstremno je važno postepeno prilagođavanje temperature našeg tela spoljašnjoj temperaturi. Ako je napolju izuzetno toplo, a mi klima-uređaj regulišemo na veoma niske temperature (ispod 20 stepeni Celzijusa), može doći do iznenadnog grča, odnosno grčenja arterija. To izaziva dve stvari: ili aritmije ili direktan infarkt. Zato je važno da se klima reguliše na 22 ili 24 stepena Celzijusa i da se takvim temperaturama postepeno prilagođavamo.
– Naglasio bih da, ako ste na moru, reci, pored bazena, nikada ne treba ulaziti u vodu naglo, već postepeno. Možda to sebi mogu priuštiti mlade, zdrave osobe, ali ima mnogo onih koji i ne znaju da imaju oštećene krvne sudove srca. Prilikom naglog izlaganja niskim temperaturama u klimatizovanim prostorijama, gde je temperaturna razlika veća od 15 stepeni Celzijusa ili naglog ulaska u vodu, može doći do ozbiljnih neželjenih posledica. Takođe, tokom leta veoma je važno prilagoditi ishranu koja treba da bude bogata voćem, povrćem, vlaknima, ribom, ćuretinom, orašastim plodovima, ali i ograničiti unos soli – savetuje stručnjak koji se u svakodnevnoj praksi bavi i kardiološkom rehabilitacijom nakon srčanih udara.
Što se tiče fizičke aktivnosti, kardiovaskularni bolesnici mogu da praktikuju umerenu fizičku aktivnost, ali odgovarajuću godinama života, osnovnoj bolesti koju imaju, terapiji koju uzimaju i uslovima spoljašnje sredine.
– Kao što smo već naveli, moraju izbegavati sunce tokom napora, napor u vreme velike vlažnosti i veoma visokih temperatura. Ako putujete u krajeve sa još toplijom klimom, prvo treba omogućiti telu da se prilagodi novim uslovima, što znači da prvih nekoliko dana svakako treba izbegavati veću fizičku aktivnost – napominje sagovornik našeg portala.
Dr Kovačević daje nam važan podatak da se većina srčanih udara leti dešava u prva tri-četiri dana po odlasku na odmor.
Glas javnosti/E klinika
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
