Analitičari upozoravaju: Albanija jača vojsku ZBOG MOGUĆIH SUKOBA NA BALKANU
Autor: Glas javnosti
Skupština Albanije razmatraće predlog povećanja budžeta za vojsku na redovnom jesenjem zasedanju tokom novembra, kada se bude raspravljalo o državnoj kasi za 2024. godinu.
Vlada u Tirani, kako je nedavno najavio premijer Edi Rama, planira da sledeće godine poveća vojni budžet na dva odsto bruto domaćeg proizvoda. Sagovornici Kosovo onlajn ovu odluku objašnjavaju obavezom Albanije koja kao članica NATO mora izdvajanja za odbranu da uskladi sa standardima i kriterijumima Alijanse, ali i, kako navode, potrebom da se u situaciji pogoršanih bezbednosnih prilika u regiona, pre svega na Kosovu, podigne odbrambena sposobnost albanske vojske.
Do kraja 80-ih, Vojska Albanije u svom sastavu imala je 22 divizije i ukupno 60.000 vojnika, koji su bili raspoređeni u tri fronta. Raspolagala je sa više od 1.000 tenkova, 4.000 topova, sa više od 180 borbenih aviona i četiri podmornice. Padom komunističkog režima, opala je i borbena gotovost Vojske Albanije, pa je tako posle 30 godina zemlja ostala bez vojne zaštite.
Posle priključenja NATO stvari su krenule na bolje, ali ne u tolikoj meri, kažu sagovornici Kosovo onlajn, napominjući da Vojska Albanije još nije dostigla vojne standarde Alijanse, i da treba da bude sprema kako bi mogla da odgovori izazovima na Balkanu.
Prema najavama o izdvajanjima od dva odsto BDP od sledeće godine budžet za odbrambene snage Albanije trebalo bi da iznosi oko 386 miliona dolara, što je za oko 50 miliona više nego sada.
Poslanik socijalista i bivši visoki oficir vojske, Denis Deljiu smatra da će izdvajanjem dodatnih sredstava za Vojsku Albanije ona postati profesionalnija i da će uspeti da ispuni standarde NATO.
“Povećanje vojnog budžeta na dva odsto bruto domaćeg proizvoda je dobra vest, nešto što NATO traži godinama. To je neophodno za Albaniju i NATO, zbog situacije koju je stvorio rat u Ukrajini. Kao član skupštinskog Odbora za nacionalnu bezbednost, mislim da će Albanija u 2024. godini dostići i preći budžet za odbranu u iznosu od dva odsto BDP. Naša zemlja ima svoju ulogu u Alijansi, a povećanjem budžeta vojska bi postala profesionalnija, sposobnija. Albanija je mala zemlja, koja nema ekonomsku moć Nemačke, ali se od nas očekuju određeni standardi u kopnenim, vazdušnim i pomorskim snagama. Mi nemamo podmornice ili sofisticiranu avijaciju, ali Albanija ima dugo iskustvo u međunarodnim misijama u borbi protiv terorizma”, kaže Deljiu.
On naglašava da je Albanija bezbedna zemlja, ali da postoji potencijalna opasnost od sukoba na Kosovu, pa zato zemlja mora da bude spremna kako bi odgovorila izazovima na Balkanu.
“Situacija na Balkanu nije sasvim mirna. Možemo reći da Srbija ima svoje ciljeve na Kosovu i ne odustaje od njih. Rat u Ukrajini pokazao je da bi rat mogao da izbije na Balkanu, da skrene pažnju sa Ukrajine i da pokaže da je Rusija globalna sila. Albanija je 100 odsto bezbedna, jer je deo NATO, a član 5 sporazuma je štiti. Mi nemamo nikakvu opasnost ni od jedne zemlje, ali postoji konvencionalna opasnost na severu Kosova, ili na Kosovu u celini, jer Priština još nije deo EU i NATO. U svakom slučaju, Albanija mora da dostigne standarde, i na dobrom je putu, da odgovori na izazove na Balkanu. NATO baza u Kučovi je garancija za Albaniju i albanski narod. Premijer i predsednik su zatražili od NATO da napravi pomorsku bazu u našoj zemlji. To bi bilo važno i za NATO, jer Albanija ima ključnu geostratešku poziciju, a neprijateljskim zemljama bi otežalo da nas ugroze”, zaključuje Deljiu.
S druge strane, analitičar i iskusni novinar novinske agencije, “Tema”, Jili Pata kaže za Kosovo onlajn da je jedan od razloga za naoružanje Albanije to što se i zemlje u okruženju naoružavaju i ulažu u vojne kapacitete, poput Srbije, Hrvatske ili Grčke.
“Pitanje budžeta za odbranu u visini dva odsto BDP je raniji zahtev NATO. Albanija je u teškim pregovorima 2005. i 2006. godine naišla na više problema upravo na ovom pitanju. To je zato što je Albanija od 1990. godine nije imala ni vojsku, niti strategiju odbrane, ni vojni budžet. Albanija nikada nije dostigla nivo od dva odsto BDP izdvajanja za vojsku, i zbog toga što je Ministarstvo odbrane preuzelo sav teret isplate bivših oficira vojske od vremena komunizma, koji su otišli u penziju. To se nije desilo ni tokom krize 1999. godine tokom rata na Kosovu. Albanska vlada je pre dve godine počela više da razmišlja o odbrani. Sve ovo ima smisla jer su Hrvatska i Srbija dve države sa velikim ulaganjima u odbranu. Takođe, Grčka, stara članica NATO, ima najveća izdvajanja za vojsku u poslednjih 10 godina. Premijer Rama je izjavio da će povećati budžet za odbranu fokusiranjem na vojnu tehnologiju. Ministar odbrane je rekao da ćemo dobiti dronove, američke rakete zemlja-vazduh koje se koriste u Ukrajini. U planu je i rekonstrukcija artilerije, jer danas nemamo pozicionirane artilerijske baterije, kao što je bilo ranije”, navodi Pata.
Vlada Albanije je sa američkom kompanijom potpisala ugovor o nabavci vojnih i transportnih helikoptera “Blek Hok”, a pre nekoliko godina, od Francuske je kupila helikoptere “Kugar”, koje koristi u civilnim vanrednim situacijama, kao i nekoliko brodova za patroliranje u međunarodnim misijama u Egejskom moru, i vodama vodama Italije, Grčke i Turske u cilju sprečavanja ilegalnih migracija. Vojska Albanija je zamenila puške AK-47, poznatije kao kalašnjikov, oružjem zapadnih kompanija, poput italijanske Bereta, a nedavno je Turske dobila tri drona Bajraktar, koji će biti smešteni u NATO avio bazi u Kučovi.
Skupština Albanije razmatraće predlog povećanja budžeta za vojsku na redovnom jesenjem zasedanju tokom novembra, kada se bude raspravljalo o državnoj kasi za 2024. godinu.
Glas javnosti/Kosovo online
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
.png)
