Više od polovine vozača u Srbiji ne poštuje ograničenje brzine

Više od polovine smrtno stradalih u saobraćaju za tri godine povezano je sa uticajem neprilagođene brzine

Pogrešna procena i nepoštovanje ograničenja brzine jesu čest razlog nastanka opasnih situacija u saobraćaju, a najvažnija poruka koju treba zapamtiti kada pričamo o brzini je da „brzina ubija!“, upozoravaju iz Agencije za bezbednost saobraćaja. 

- Zato ne čudi da se neprilagođena brzina i brzina veća od ograničene češće beleže kao uticajni faktor kod saobraćajnih nezgoda sa težim posledicama. Naime, više od polovine smrtno stradalih u saobraćaju (51,3%) u poslednje tri godine (od 2020. do 2022. godina) povezano je sa uticajem neprilagođene brzine i brzine veće od ograničene, kao i skoro trećina povreda (29,4%) kod lica koja su učestvovala u saobraćanim nezgodama - kažu u agenciji. 

NIJE U SRBIJI: Da li znate gde vozi najsporiji voz u Evropi, čija je prosečna brzina 36 km/h?

Tip saobraćajnih nezgoda kod kojih je neprilagođena i brzina veća od ograničene najčešće evidentirane su saobraćajne nezgode sa jednim vozilom, kod 67 odsto saobraćajnih nezgoda sa jednim vozilom u kojima je bilo smrtno nastradalih lica.

- Naša istraživanja su pokazala i to da je 2023. godine 54,9 odsto vozača putničkih vozila poštovalo ograničenje brzine u naselju, što je najbolji rezultat otkada se sprovodi ovo istraživanje. Bez obzira na taj napredak, očigledno je da veliki broj vozača i dalje prihvata to rizično ponašanje. Ipak, to nije samo problem u Republici Srbiji, već i u većini drugih država. Uprkos tome, većina metropola, poput Pariza, odlučili su da smanjuju brzinu u centralnim gradskim jezgrima na 30 km/h i da ih oslobode za najranjivije učesnike u saobraćaju – pešake, bicikliste, vozače lakih električnih vozila (trotineta) i druge - piše u saopštenju. 
- Krajem prošle godine, grad Amsterdam je smanjio ograničenje na 30 km/h u većini svojih saobraćajnica. Skoro polovina ispitanika (45,7%) u Srbiji podržava ovakvu meru, što je u rangu sa evropskim prosekom - naglašavaju iz agencije.

Dodaju da je česta predrasuda koju vozači imaju da se vozilo može gotovo istovremeno zaustaviti nakon pritiskanja kočnice (tzv. „kočenje u mestu!“). 

Koja je najmanja brzina kojom smete da vozite na nemačkom Autobanu?

- Zaustavni put pri brzini od 50 km/h je oko 27-28 metara, a pri brzini od 100 km/h je potrebna skoro dužina fudbalskog terena da se vozilo zaustavi - upozoravaju oni. Nekada je brzina kretanja u naselju iznosila do 60 km/h, dok je danas ona ograničena na 50 km/h. Verovatnoća da će pešak da preživi obaranje od strane vozila koje se kreće brzinom od 60 km/h je 40 odsto. Smanjenjem brzine za samo 10 km/h, odnosno pri brzini od 50 km/h, verovatnoća preživljavanja je oko 80 odsto, dok je pri brzini od 30 km/h preživljavanje čak 90 odsto. To i jeste razlog smanjenja brzine u naselju - kažu u agenciji. 

Na kraju, jedan podsetnik za vozače sa probnom vozačkom dozvolom da je za njih ograničenje do 110 km/h na auto-putu, 90 km/h na motoputu, dok je na ostalim putevima do 90 odsto od brzine koja je dozvoljena na tom delu puta (npr. 45 km/h kada je 50 km/h, 54 km/h kada je 60  km/h itd.). 


Glas javnosti/D03S

SKINI APLIKACIJU