Tuberkuloza i dalje jedan od vodećih uzroka smrti u svetu: U Srbiji beleži se pad broja obolelih
Autor: Glas javnosti
Simptomi plućne tuberkuloze su kašalj koji dugo traje, noćno znojenje, povišena telesna temperatura, umor, gubitak apetita
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, prošle godine je 10,4 miliona ljudi obolelo, dok je tokom 2023. godine 1,25 miliona ljudi umrlo od tuberkuloze, što ovu bolest, kada je reč o zaraznim bolestima, čini jednim od vodećih uzroka smrti u svetu.
Činjenica je da svako može da dobije tuberkulozu, ali je poznato da je opterećenje bolešću najveće u sredinama koje odlikuju siromaštvo, stigmatizacija i marginalizacija, u grupama kao što su: migranti, izbeglice, stare osobe, žene i deca...
Faktori kao što su pothranjenost, loši uslovi stanovanja i sanitacije, udruženi sa upotrebom duvana, alkohola, prisustvo hroničnih oboljenja, koji utiču na stanje imuniteta, povećavaju rizik za obolevanje. Sve to, uz manju dostupnost lečenja i nedostatak socijalne zaštite, dovodi do začaranog kruga siromaštva i lošeg zdravlja, koji pogoduju da se u nekim sredinama beleži veći broj obolelih.
Dr Biljana Begović Vuksanović, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje, ističe da se u našoj zemlji u poslednjih dvadesetak godina beleži pad broja obolelih. U prestonici se bolest prijavi kod sedam do osam osoba na 100.000 stanovnika Beograda.
– Među obolelima muškarci su u većem broju zastupljeni nego žene, najveći broj obolelih su osobe starije od 60 godina. U 80 odsto slučajeva dijagnostikuje se plućna tuberkuloza, ređe je tuberkuloza lokalizovana u drugim organima. Simptomi su pre svega kašalj koji dugo traje, noćno znojenje, povišena telesna temperatura, umor, gubitak apetita. U našoj zemlji je dostupna terapija za ovu bolest i više od 80 odsto obolelih se uspešno izleči. Ono što je problem u celom svetu je pojava rezistencije na jedan ili više lekova kojima se leči tuberkuloza. Treba imati na umu da od 10 osoba koje su inficirane bakterijom, samo će jedna osoba oboleti. Predisponirajući faktori za pojavu bolesti su hroničan umor, pothranjenost, loši socijalno-ekonomski uslovi života, imunodeficijencija, migracije. To su rizici koji olakšavaju da se razvije oboljenje kod osobe koja je ranije inficirana – kaže dr Begović Vuksanović.
Vakcina protiv tuberkuloze je obavezna u našoj zemlji, ali ona štiti pre svega od teških oblika tuberkuloze, milijarne (sistemske) tuberkuloze, tuberkuloznog meningitisa, naglašava naša sagovornica. Ona nije garancija da ćemo se zaštititi od plućne tuberkuloze, koja se najčešće javlja.
– Bolest se prenosi boraveći u blizini osobe koja kašlje, kija, glasno priča pri čemu emituje kapljice koje sadrže bakteriju. Nekoliko sati nakon što obolela osoba napusti prostoriju u vazduhu mogu da se zadrže bacili još neko vreme. To je važno za pojavu tuberkuloze u bolnicama, zato je i važno provetravanje prostorija i redovno čišćenje i dezinfekcija. Zarazne su osobe koje boluju od plućne tuberkuloze i kašlju – navodi dr Begović Vuksanović.
Dijagnoza tuberkuloze se postavlja na osnovu kliničkih i radiografskih nalaza, mikroskopskim nalazom bacila u humanom materijalu, zasejavanjem uzoraka na određene hranljive podloge, molekularnom dijagnostikom.
Naša sagovornica pojašnjava da se smatra da je epidemija tuberkuloze rezultat zdravstvenih nejednakosti. Globalno su postavljeni ciljevi za period od 2023. do 2027. da 90 odsto ljudi ima dostupnu dijagnostiku i terapiju, da 100 odsto ljudi ima mogućnost hemioprofilakse. Takođe, i da 100 odsto ljudi sa tuberkulozom ima pristup paketima zdravstvenih i socijalnih usluga.
– Mere prevencije podrazumevaju da nastojimo da živimo zdravo, odnosno da se dovoljno odmaramo, zdravo hranimo da bismo smanjili rizik da nam imunitet opadne i da time doprinesemo da se infekcija koju imamo razvije u oboljenje. Za kontrolu i sprečavanje širenja tuberkuloze važno je da se kontakti obolelih pregledaju, posebno ako su članovi kolektiva poput škola, vrtića, bolnica – dodaje naša sagovornica.
Prostorije u kojima boravi bolesnik moraju biti čiste i dobro provetravane. Prirodna ventilacija je jednostavan i efikasan način smanjivanja koncentracije bacila u vazduhu u zatvorenom prostoru, čime se smanjuje rizik za širenje zaraze. Bacil tuberkuloze je osetljiv na toplotu, pa odeću i posteljinu treba prati na visokoj temperaturi, a posuđe u vreloj vodi.
Oboleli od zarazne tuberkuloze pluća moraju da se leče u bolnicama, a na kućno produženo lečenje se otpuštaju tek kada postanu bezopasni za svoju okolinu, kada bacila više nema u ispljuvku.
Glas Javnosti/ P02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
