SVE ČEŠĆE INFEKCIJE URINARNOG TRAKTA: Antibiotici samo s pojavom simptoma

Prema rečima dr Vuksanovića u SAD-u se preko sedam miliona ambulantnih pregleda obavi zbog urinarnih infekcija, takođe, zbog njih se ordinira 15 odsto ambulantno prepisanih antibiotika.

KAKO IZGLEDAJU PRVI SIMPTOMI BOGINJA KOD DECE : Lekari otkrivaju kako da ih prepoznate

„Najčešće izolovani uropatogen (bakterija izazivač urinarne infekcije) je Ešerihija koli. U poslednje vreme se i druge Enterobacteriaceae i Enterococcus spp. takođe izoluju u značajnom procentu kod pacijenata sa urološkim infekcijama“, navodi naš sagovornik.

Dr Vuksanović naglasava da ono što poslednjih godina posebno zabrinjava je dramatičan porast antimikrobne rezistencije, naročito na antibiotike širokog spektra, kao što su cefalosporini II i III generacije i fluorohinoloni. Beleži se i značajan porast ESBL (extended spectrum β lactamase) produkujućih bakterija, onih koji pokazuju osetljivost isključivo na karbapeneme, a gotovo nerešiv problem predstavlja sve češća pojava fekalnih bakterija sa ESBL carba enzimom, koje su rezistentne i na ove antibiotike.

„Uzrok pojave multirezistentnih bakterija leži u činjenici da su se dugo vremena antibiotici, a naročito oni širokog spektra, kao i rezervni antibiotici, koje je trebalo čuvati za infekcije gde drugi nisu bili od pomoći, koristili neracionalno. Neretko su se koristili i u slučajevima gde uopšte nije bilo potrebe za antibiotskom terapijom“, ističe sagovornik portala N1.

„Imajući u vidu multirezistentne sojeve bakterija, koji se, nažalost, sve češće sreću kao izazivači urinarnih infekcija, na značaju dobija njihovo racionalno lečenje, odnosno racionalna upotreba antibiotika. Racionalnost nipošto ne treba poistovetiti sa štednjom. Racionalnost podrazumeva lečenje urinarnih infekcija delotvornom terapijom, koja nekada ne uključuje primenu antibiotika i koja u isto vreme najmanje pogoduje razvoju multirezistentnih bakterijskih sojeva“, objašnjava dr Vuksanović.

Simptomi

„Simptomi urinarnih uinfekcija uključuju fizičke simptome, kao što su suprapubični pritisak i bol, učestali nagon na mokrenje, osećaj pečenja i bola pri mokrenju. U urinu se ponekad može javiti i prisustvo krvi. Kada infekcija zahvati i parenhimatozne organe (bubreg, prostata) javlja se i povišena temperatura, osećaj jeze i groznica. Neretko, kod osoba koje imaju česte, ponovljene infekcije (recidivirajuće) uz fizičke simptome, javljaju se i psihički simptomi, strah od ponovne infekcije i fizičkih simptoma koji je prate, a zatim i strah od Ešerihije koli, kao najčešćeg uropatogena, koji veliki broj pacijenata vezuje za povećan rizik od propadanja bubrega“, ukazuje doktor.

POLJAKINJE SE POBUNILE, TRUDNICA PREMINULA ZBOG GREŠKE LEKARA: Lekari odbijaju i legalne abortuse

On dodaje da simptomatsku urinarnu infekciju možemo smatrati za skup simptoma i znakova koji su izazvani prisustvom bakterija u urinarnom traktu. Najčešći put širenja bakterija kroz urinarni trakt je kanalikularni, odnosno urinarni put širenja. Širenje bakterija kroz urinarni trakt putem krvi, hematogeni put (Staph.aureus, Candida albicans, Salmonella sp., M.tbc…) je znatno ređi.

„Urinarne infekcije se mogu klasifikovati na više načina. Jedna od podela je na nekomplikovane i komplikovane infekcije. U nekomplikovane urinarne infekcije spadaju nekomplikovana infekcija donjeg urinarnog trakta (cystitis; odnosno upala mokraćne bešike) i nekomplikovani pijelonefritis (upala bubrega)“, ističe dr Vuksanović.

U komplikovane infekcije spadaju: kompliklovani pijelonefritis, urosepsa, prostatitis (upala prostate), orhi-epididimitis (upala testisa i pasemenika).

„Cistitis spada u najčešću infekciju urinarnog trakta. Infekciju mokraćne bešike prevashodno karakteriše učestali nagon na mokrenje (polakiurija), otežano i bolno mokrenje (dizurija), nezadrživi nagon na mokrenje, pojačanje bola pri kraju mokrenja, nekada se javlja i prisustvo krvi u urinu (hematurija). Ukoliko se upala mokraćne bešike proširi na gornji urinarni trakt, dolazi do pijelonefritisa (upala bubrega), a uz ranije navedene smetnje javlja se i povišena temperatura praćena jezom, groznicom, kao i slabinski bol“, kaže doktor.

Dr Vuksanović ističe da je široka, nekontrolisana upotreba antibiotika dovela do značajnog porasta otpornosti ove bakterije na veliki broj antibiotika. Problem ne predstavlja samo činjenica da nas ovo primorava na upotrebu, kada stvarno postoji potreba, skupljih antibiotika, već prevashodno da smo prinuđeni na upotrebu antibiotika koji imaju brojnije i izraženije neželjene efekte, a sve češće se susrećemo i sa bakterijama koje su otporne na raspoložive antibiotike.

Dr Vuksanović ističe da svakako najčešća urinarna infekcija je upala mokraćne bešike – cystitis. Kao klinički entitet se gotovo isključivo (nekomplikovani cistitis) sreće kod žena.

SIMPTOMI KOJI MOGU DA UKAŽU NA RAK PANKREASA : Lekari ukazuju kada NE SME da se ignorišu znaci

Simptomatologija, ranije navedena: učestali nagon na mokrenje, osećaj pečenja i bola pri mokrenju, pritisak, odnosno bol u donjem delu trbuha se dosta lako prepoznaju i od strane samog pacijenta.

„Nažalost, lečenje cistitisa se i dalje ponekad sprovodi, nekada i na insistiranje samog pacijenta, primenom rezervnih antibiotika (cefalosporini II I III generacije, fluorohinoloni), iako je struka, o ovakvom terapijskom pristupu, svoj negativan stav jasno iznela“, naglašava doktor.

Dr Vuksanović istče da terapija cistitisa je jasno definisana svim relevantnim vodičima kliničke prakse. Zna se da je jednokratna terapija (jednokratna primena odgovarajućeg antibiotika), odnosno drugim, precizno navedenim antibioticima, u trajanju od 3 do 5 dana, terapija koja najefikasnije pomaže pacijentu, u isto vreme minimizirajući negativne efekte lečenja.

„Čest slučaj u svakodnevnoj kliničkoj praksi urologa, kao i lekara opšte prakse, su pacijenti koji imaju pozitivne urinokulture (urinokulture u kojima je izolovan veliki broj bakterija), a koji nemaju simptome prisustva tih bakterija u urinarnom, odnosno uro-genitalnom traktu. Ovde govorimo o asimptomatskim bakteriurijama“, naglašava doktor.

Doktor ističe da osim u slučaju trudnica, stav struke je da asimptomatske bakteriurije nikako ne treba lečiti antibioticima. Urinarni trakt tih osoba, po pravilu, nije moguće sterilisati, a davanje antibiotske terapije u tom cilju, ne samo da ne daje rezultate, već upravo pogoduje stvaranju multirezistentnih sojeva. Otuda, u slučajevima kada asimptomatska pređe u simptomatsku bakteriuriju (infekciju praćenu simptomima), možemo imati veliki problem sa lečenjem.

„Neophodno je objasniti našim pacijentima da samo prisustvo bakterija u njihovom urinarnom traktu ne mora podrazumevati ozbiljnu bolest. Antibiotike treba čuvati za slučajeve kada se jave simptomi. Potpuno razumljivo pitanje ovih pacijenata je kada može doći do razvoja simptoma. To je nemoguće predvideti, a često do razvoja simptomatske infekcije uopšte i ne dolazi. Postoje neantibiotske mere zaštite i njih treba predočiti pacijentima“, ističe dr Vuksanović.

PRVI ZNACI ARITMIJE MOGU BITI OPOMENA : Strčnjaci otkrivaju kada je vreme da se javite lekaru

Dodaje da u slučaju izuzetno upornih recidivirajućih simptomatskih cistitisa mogu se koristiti i intravezikalne instilacije određenih preparata (ubacivanje direktno u mokraćnu bešiku). Oni značajno podižu lokalne odbrambene mehanizme, oblažu zid mokraćne bešike zaštitnim slojem, koji sprečava vezivanje bakterija za njega i omogućavaju njegovu regeneraciju.

Upotreba ovih preparata, dakle, od značaja je lečenju aktutnih infekcija, ali i u sprečavanju nastanka recidiva (vraćanja) kod osoba koje su njima sklone.

„Još jednom, zna se da neantibiotska profilaksa nije inferiorna u odnosu na ranije široko primenjivanu antibiotksu profilaksu, dok ima značajno manje neželjenih efekata“, navodi prof. dr Aleksandar Vuksanović urolog, prenosi N01S.