– Miomi su najčešći tumori u ginekologiji. Javljaju se u središnjem mišićnom sloju materice, koji se naziva miometrijum, i mogu da rastu prema trbušnoj duplji ili prema materičnoj šupljini, što je za trudnoću nepovoljnije – objašnjava prof. dr Ana Jovanović, ginekolog-akušer i načelnik Odeljenja dnevne bolnice GAK „Narodni front“.
Uzrok nastanka mioma, kaže naša sagovornica, i dalje je nedokučiv, jedino se zna da prestankom lučenja estrogena u jajnicima (postmenopauza) njihov rast prestaje, pa dolazi do smanjenja.
– Danas se zna da nije samo estrogen odgovoran, već da progesteron takođe ima važnu ulogu u rastu mioma. Inače, miomi su okrugli, sastavljeni iz više slojeva, tako da građom podsećaju na glavicu luka. Retko nastaju u grliću materice ili u blizini jajnika, ali se mogu i tamo dijagnostikovati.
Većina mioma ne daje nikakve simptome već se otkriva slučajno, tokom rutinskog ginekološkog pregleda.
– Procenjuje se da samo jedna trećina mioma daje određene simptome, a najčešće se radi o krvarenju. Zapravo, krvarenje iz materice je najčešći simptom koji pacijentkinju dovodi kod ginekologa. Ono može da bude obilno, ili produženo menstruaciono krvarenje, odnosno neuredno, a ređe se javlja između dve menstruacije.
U početku miomi su mikroskopskih dimenzija, da bi tokom rasta mogli da postignu dimenzije fudbalske lopte.
– To su tumori mišićnog sloja materice sa dosta vezivnog tkiva, pa se nazivaju i fibromiomi i lejomiomi - prenosi Telegraf
Strah od toga da miomi mogu da se promene i postanu zloćudni, praktično je bezrazložan, jer je dokazano da manje od 0,1 odsto mioma može da pređe iz benigne u malignu formu.
– Sarkom materice je maligni tumor koji po građi I simptomima sliči miomu, ali je u terapijskom i prognostičkom smislu loš, a diferencijalno dijagnostički teško je na vreme postaviti pravu dijagnozu.