S druge strane, osobe koje jedu kasno uveče remete unutašnji bioritam i povećavaju rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i bolesti srca.
Naučnici sa Univerziteta u Njujorku sproveli su istraživanje koje im je pomoglo da shvate da li vreme doručka može uticati na dužinu i kvalitet našeg života.
U studiji je učestvovalo više od 34 hiljade Amerikanaca starijih od 40 godina tokom nekoliko desetina godina. Volonteri su beležili vreme obroka, a naučnici su ih tokom studije upoređivali sa stopama smrtnosti.
Rezultati, objavljeni u Journal of Nutrition, pokazali su da su oni koji doručkuju između 6 i 7 sati imali šest posto manje šanse da obole i umru od teških bolesti kao što je srčani udar ili rak, od onih koji su redovno doručkovali u 8 ujutro, kao i 12 posto manji rizik od rane smrti od onih koji su prvi obrok konzumirali u 10 ujutro.
Smatra se da preskakanje doručka ili njegovo kasno konzumiranje narušava telesni "sat za ishranu" - unutrašnje programiranje koje kontroliše oslobađanje hormona povezanih s hranjenjem, poput insulina. Ovaj hormon pomaže u sagorevanju glukoze iz krvotoka, a njegov nivo doseže vrhunac u ranim jutarnjim satima, piše Index.hr.
U telu osoba koje jedu kasno proizvodi se manje insulina, to povećava mogućnost porasta nivoa glukoze u krvi, što dovodi do dijabetesa, gojaznosti i srčanih oboljenja.pix