STRES I SELIDBA IDU RUKU POD RUKU : Stručnjaci imaju odgovore za ove muke

Selidba je uvek opterećujuća – i fizički i psihički, a emocionalni uticaj preseljenja iz jednog u drugi dom nalazi se u top 5 najstresnijih situacija koje doživljavamo tokom života

Kako selidba utiče na mentalno zdravlje ljudi i koji nivo stresa izaziva izučavao je dr William Cheung sa University of Auckland Business School, koji je sa svojim timom saradnika merio stres ljudi prilikom selidbe. Podaci su analizirani na mikro nivou, među stanodavcima i iznajmljivačima, zajedno sa kontrolnom grupom ljudi koji se nisu selili kako bi se ispitao efekat selidbe na mentalno blagostanje čoveka i stres. Istraživanje je objavljeno u časopisu Urban Science. 

Na skali stresora selidba ima 20 poena, a razvod 73

Rezultati istraživanja pokazuju da je prosečan nivo stresa kod vlasnika kuća značajno veći nego kod ljudi koji iznajmljivali stambeni prostor, a veći nivo stresa izmeren je kod ljudi koji su se češće selili. Kod njih je, kako navode istraživači, zabaležen hronični stres. Takođe, nivo stresa smanjuje se kada se iznajmljivači stanova zadrže u nekom domu na duži vremenski period.

Dr Cheung i saradnici analizirali su i prosečan nivo stresa kod ljudi koji se nisu selili već su iznajmljivali – kod vlasnika kuća i stanova. Ispitanici sa područja Oklanda bili su starosti od 19 do 54 godina, a studija je trajala od 2013. do 2018. pri kojoj je korišćena nacionalna integrisana infrastruktura podataka, odnosno popis stanovništva. Popisni podaci omogućili su istraživačima da rekonstruišu ono što je poznato kao skala za procenu socijalnog prilagođavanja (SRRS), skalu za poređenje stresa koju su 1960. razvila dva psihijatra.

Originalni SRRS pripisuje do 100 poena različitim životnim stresorima, u rasponu od 100 poena za smrt supružnika do 11 poena za manje povrede zakona. Drugi primeri uključuju selidbu (20 poena), uzimanje velike hipoteke (37) i razvod (73 poena). Uz pomoć ove skale stresora istraživači su mogli lakše da uoče kako lična istorija i društvena mobilnost pojedinca utiču na njihovo društveno blagostanje.

Zašto je toliki emocionalni i mentalni stres uključen u selidbu?

Bez obzira na to koliko puta ranije se neko selio i koliko daleko odlazio od prethodnog doma, istraživači navode da je selidba uvek opterećujuća – i fizički i psihički. Emocionalni uticaj selidbe nalazi se u top 5 najstresnijih situacija koje doživljavamo tokom života, a neki ga čak porede i sa razvodom.  Većina ljudi razvija duboku vezanost za dom u kojem živi i komšiluk, i ta veza može da bude jaka koliko i odnosi u jednoj porodici. Naučnici objašnjavaju da kuća ili stan za čoveka nisu samo krov nad glavom već „mesto koje čuva porodicu“ i pruža osećaj sigurnosti.

Sam proces traženja novog doma izaziva osnovni osećaj sigurnosti. Međutim, preseljenje je nepredvidivo i može da predstavlja neočekivane izazove i stres. Takođe, ljudi se razlikuju u svojoj sposobnosti da tolerišu neizvesnost, što može da izazove preterani stres i utiče na mentalno zdravlje piše E klinika

Psiholozi ističu da selidba može da ima pozitivne rezultate i da bude uzbudljiva, ali proces promene je još jedan neizbežni izvor stresa. S tim u vezi navode efekte koje selidba može da ima, a za koje možda nismo znali:

1. Velike količine stresa mogu da oslabe imuni sistem

Držanje svega pod kontrolom, praćenje svih činilaca selidbe, dolazak na vreme za kompanije za selidbu, kamiona, agenta za nekretnine, primopredaja ključeva, isporuka nameštaja, isključivanje/povezivanje komunalnih usluga i milion drugih zadataka koji se tiču selidbe mogu da izazovu ozbiljan nivo stresa. Lekari ističu da visok nivo stresa može da oslabi imuni sistem, čineći čoveka sklonim prehladama.

2. Česte selidbe uzrok su depresije i osećaja nestabilnosti

Istraživanja ukazuju da česte selidbe, posebno kod tinejdžera, mogu da dovedu do depresije i  osećaja nestabilnosti

Istraživanje kaže: Muževi izazivaju više stresa svojim ženama, nego deca

Stručnjaci savetuju da uvek treba pomoći sebi i pridržavati se saveta koji će pomoći da ostanemo  mentalno i fizički spremni i zdravi kako bi preživeli selidbu:

• Identifikujte stvari u svom životu koje zaista daju osećaj doslednosti i držite ih se. Na primer, za odrasle ljude to bi značilo da ako imaju dobar posao, trebalo bi da se trude da ga zadrže. Takođe, bavite se sportom koji volite i koji vam prija, barem rekreativno, uživajte u hobiju koji vas već dugo usrećuje.
• Usredsredite se na stvarnost i ne ostavljajte prijatelje i komšije iza sebe, ne zaboravljate ljude kada se odselite, već proširujete svoju grupu prijatelja. Stara poznanstva negujte i razvijajte nova u novom komšiluku.
• Tokom dana selidbe pokušajte da budete pozitivni tako što ćete svakog dana i sebi i drugima ponavljati da je u stvari u pitanju kratak proces koji će se uskoro završiti.
• Dovoljno spavajte, nađite trenutak za opuštanje i vežbanje koji mogu da pomognu  mentalnom zdravlju
• Neka pakovanje ne bude posao zbog kojeg će vas boleti glava već ga pretvorite u priliku da rasčistite život – i emocionalno i fizički). Neka to bude šansa da pročistite i um i svoje stvari. Takođe, na taj način stvarate emocionalni prostor za nove uspomene, kao i mesto za nove kućne detalje i nameštaj.
• Pokušajte da organizujete dan selidbe u petak, kako biste imali više vremena da se raspakujete i organizujete stvari tokom vikenda.
• Istražite i rezervišite pouzdanu kompaniju za selidbu po razumnoj ceni jer to je takođe pomoć da smanjite stres.
• Probajte da spakovane kutije označite kako bi i služba za selidbu, a i vi znali gde koja kutija treba da se odloži – u kuhinju, dnevnu ili spavaću sobu. Tako ćete olakšati sebi da se snađete kada uđete u novi životni prostor i ne tragate besomučno za stvarima koje su vam neophodne.

SKINI APLIKACIJU