STRES I ENDOKRINI ORGANI : Doktorka otkriva kako se zaštiti i pronaći rešenje

Stres preko autonomnog nervnog sistema i hipotalamusno-hipofizno-adrenalne osovine utiče na imuni, metabolički i kardiovaskularni sistem i dovodi do brojih poremećaja i bolesti. U stresu nam srca ubrzano lupa, skače krvni pritisak, poveća se nivo šećera u krvi.

O tome kako usporiti tempo današnjeg čoveka, umanjiti svakodnevni stres za koji se zna da je uzrok brojnih poremećaja i bolesti razgovarali smo sa prof. dr Vesnom Dimitrijević Srećković, endokrinologom na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.

Postoje mišljenja da se na stres može dvojako reagovati: neke osobe su veoma osetljive na stres i osećaju lupanje srca a zbog skoka kateholamina (adrenalina) imaju i skok krvnog pritiska dok su neki otporniji (manje osetljivi na stres) i kod njih su ove manifestacije blage ili potpuno izostaju.

KAKO OVO SPREČITI? Vaša kancelarija je verovatno izvor stresa

– Povećanje kateholamina može nepovoljno da utiče na imuni sistem, da vrši supresiju imune funkcije čime se mogu objasniti neki poremećaji koji nastaju prilikom hroničnog stresa. Poznato je da su bronhijalna astma, dijabetes gojaznih, različite gastrointestinalne bolesti, bolesti srca i virusne infekcije pod uticajem stresa. Stres povećava osetljivost na virusne infekcije i često je udružen sa čirom želudca ili ulceroznim kolitisom. Uzajamno dejstvo stresa i povećanog unosa hrane vodi u endokrini poremećaj, promenu taloženja masnog tkiva u predelu stomaka (stomačna gojaznost) i ubrzanu aterosklerozu. Stomačno masno tkivo predstavlja novonastali endokrini organ koji luči brojne faktore zapaljenja i tromboze čime se može objasniti ubrzana ateroskleroza i vaskularne komplikacije na srcu, krvnim sudovima mozga i donjim ekstremitetima – kaže prof. Dr Vesna Dimitrijević Sreković.

Fizička aktivnost kao prva linija „odbrane”

Naša sagovornica objašnjava da je stres koji je udružen sa povečanim kateholaminima koji dovode da porasta krvnog pritiska a utiču i na povečanu agregaciju krvnih pločica (trombocita) što povećava rizik od srčanih i vaskularnih komplikacija.

– Pored toga stres karakteriše porast holesterola, triglicerida, kortizola, veći insulinski odgovor na glikozu i povećan rizik za šečernu bolest, posebno kod gojaznih osoba. Hronični stres odgovoran je za stomačnu gojaznost i metabolički sindrom. Mnoge osobe sa hroničnim stresom pate od „sindroma noćnog unosa hrane” stanja koji prati smenjen jutarnji apetit a povećan apetit noću što vodi dobijanju na telesnoj težini. Ove osobe obično imaju viši nivo kortizola koji je povezan sa stresom. Jedna studija je pokazala povoljan efekat relaksacionih treninga i smanjenja stresa na smanjenje kortizola, na smanjenje gladi i prestanak noćnog uzimanja hrane – kaže prof. Dr Dimitrijević Srećković.

Glas javnosti/E klinika

SKINI APLIKACIJU