ŠTA JE GRANIČNI POREMEĆAJ KOD ADOLESCENATA : Kako ga prepoznati?
Autor: Glas javnosti
Roditelji koji pokušavaju da razlikuju „pravi pokušaj sucida“ od „traženja pažnje“ prave grubu grešku. Obe vrste ponašanja zahtevaju lečenje, upozorava dečji psihijatar primarjus dr Jasminka Marković
Granični poremećaj ličnosti je najučestaliji oblik poremećaja ličnosti i često se opisuje kao onaj na „granici“ između neuroza i psihoza. U komplikovanijim situacijama ovaj poremećaj je praćen pokušajima samopovređivanja i suicida. Zanemarivanje i/ili ignorisanje simptoma koji izazivaju patnju i otežavaju funkcionisanje dovodi do nagomilavanja problema. Granični poremećaj ličnosti (GPL) je bolest koja može izgledati veoma razorno u adolescenciji, ali pored toga ako se pristupi terapiji dugoročna porognoza je pozitivna, tvrde stručnjaci.
Sve više mladih čulo je za granični poremećaj ličnosti
Poremećaji ličnosti se definišu kao trajni obrasci unutrašnjeg iskustva i ponašanja koji značajno odstupaju od očekivanja date kulture, sveobuhvatni su i rigidni, pa dovode do značajnog distresa i problema funkcionisanja, naglašavaju psihijatri.
– Većina osoba znaće da opiše stanja depresije ili anksioznosti, dok neće znati o čemu je tačno reč kada se radi o graničnom poremećaju ličnosti. Srećom, sa mlađim generacijama se i ovo menja i sve je više mladih ljudi koji su čuli za ovaj poremećaj. Mlade osobe koje tragaju za validacijom svojih problema funkcionisanja često dolaze sa puno informacija o baš ovom poremećaju – kaže za portal eKlinika primarjus dr sci. med. Jasminka Marković, specijalista dečije psihijatrije, sistemski porodični psihoterapeut i geštalt savetnik.
Validnost dijagnoze u adolescenciji
U stručnim krugovima dugo se raspravljalo o validnosti ove dijagnoze u adolescenciji. Smatralo se da mlade osobe ne mogu da boluju od ovog poremećaja i da je dijagnozu moguće postaviti samo osobama starijim od 18 godina.
– Ono što je doprinosilo oklevanju da se dijagnoza postavi pre 18. godine je činjenica da je adolescencija vreme velikih razvojnih promena, koje se karakteriše krizama identiteta, autoriteta, seksualnosti. Adolescencija je praćena i brojnim fizičkim promenama, pa se verovalo da je teško u periodu svih ovih promena proceniti šta pripada adolescentnom razvoju, a šta simptoma poremećaja. Smatra se, takođe, da u adolescencniji ličnost još uvek nije formirana, te nije validno da se postavlja dijgnoza poremećaj ličnosti. Na osnovu brojnih istraživanja i naučno zasnovanih dokaza, danas se ipak navodi da je dijagnozu GPL moguće postaviti i mlađima od 18 godina, ukoliko ispunjavaju neophodne dijagnostičke kriterijume – objašnjava dr Marković.
Siptomi graničnog poremećaja ličnosti
Granični poremećaj ličnosti, kako precizira dr Marković konkretno definišu sledeći simptomi:
1. Stalni napori da se izbegne stvarno ili izmišljeno napuštanje. To nije obični strah od raskida, već duboki osećaj da se nešto najvažnije za njihovo postojanje više neće vratiti, da bez toga ne vredi živeti.
2. Nestabilni i napeti međuljudski odnosi. Teško im je da odrede optimalnu psihičku udaljenost od drugih ljudi, posebno od onih koji su im bitni, žude za bliskošću, ali je se istovremeno i plaše; svoj stav prema drugima zasnivaju na poslednjem susretu, a ne na stabilnoj i postojanoj percepciji koja se bazira na doslednom, povezanom nizu iskustava.
3. Nestabilna slika o sebi i svom identitetu
4. Impulsivnost u najmanje dve oblasti (autodestruktivnog karaktera- zloupotreba supstanci, krađa, opasna vožnja, prejedanje, rizični seksualni odnosi)
5. Pretnje suicidom, pokušaji suicida, samopovređivanje
6. Nestabilno raspoloženje
7. Hronično osećanje praznine
8. Neprimereno i intenzivno, često ispoljavanje besa
9. Prolazna, sa stresom povezana osećanja nerealnosti i paranoje
– Ukoliko u obzir uzmemo da je za postavljanje dijagnoze potrebno prisustvo 5 od 9 nabrojanih simptoma. Jasno je da već sama mogućnost da imamo 256 kombinacija simptoma ukazuje na veliku raznolikost manifestacija poremećaja – dodaje dr Marković.
Dijagnoza se retko postavlja pre 13 godina života
Dr Jasminka Marković naglašava da su dijagnostički kriterijumi isti za adolescente i za odrasle osobe, prisustvo 5 od 9 navedenih simptoma.
Glas javnosti/E klinika
SKINI APLIKACIJU
.png)
.png)
