ŠTA JE ASTRAFOBIJA, iracionalni strah koji najviše pogađa DECU!

Astrafobija je iracionalni strah od oluje, munja i zvuka groma. Ljudi širom sveta imaju ovu fobiju, od umerene do intenzivne. Štaviše, Astrafobija može izazvati i panični poremećaj!

Neumereni strah od vremenskih nepogoda, oluje, munja i udara groma zove se astrafobija i može da se javi u svim starosnim dobima, iako je češći kod dece.

Kod većine mališana ovaj strah će se vremenom izgubiti, ali će određeni broj preneti ovo osećanje i tokom daljeg života.

Astrafobija može da se javi i kod odraslih, koji nisu patili od toga kao deca, i tada čak može biti intenzivnija.

Strah je normalna pojava ako ne prelazi razumne granice i ne postaje psihička tegoba.

Najava vremenskih nepogoda ili situacija, kada bivate zarobljeni u ekstremnim vremenskim uslovima, može da proizvede razumne nivoe straha, pa i osećaja anksioznosti. Kod ljudi sa astrafobijom, pomenute vremenske senzacije izazivaju burne reakcije, koje vremenom postaju konstantno stanje kada se vreme menja. Astrafobičari bivaju iscrpljeni i to utiče na normalno funkcionisanje. 

Osećanje straha i ugroženosti je više nego intenzivno, ljudi osećaju parališuću anksioznost i imaju utisak da se radi o nepremostivoj prepreci kojoj se ne nazire kraj. Kao i druge fobije, ni astrafobija nije klasifikovana kao psihijatrijska dijagnoza, već kao jedan od anksioznih poremećaja, a definišu je i izrazi:

-astrapofobija
-tonitrofobija
-brontofobija
-keraunofobija

Simptomi u zavisnosti od intenziteta mogu da izazovu čak i panični poremećaj!

Osobe koje nemaju ovu vrstu straha, na najavu loših vremenskih okolnosti možda će promeniti planove, ako su ih imali za prostor na otvorenom.

Ako se nađu usred oluje, potražiće zaklon ili se skloniti da ne budu ispod drveta. Iako su šanse za udar groma male, ove aktivnosti su jedan normalan vid odgovora na potencijalno opasnu situaciju.

Osoba sa astrafobijom, međutim, imaće reakciju koja prevazilazi ove naizgled logične postupke. Mogu da razviju čak i simptome panike, i pre i tokom oluje. Ova osećanja mogu pojačanjem intenziteta prerasti u potpuno definisani napad panike i dati manifestacije kao što su:

-drhtanje celog tela
-bol u grudima
-utrnulost
-mučnina
-lupanje srca
-teškoće sa disanjem

Ostali simptomi astrafobije:

Ova vrsta anksioznog poremećaja može da izazove i sledeće simptome:

-znojenje dlanova
-ubrzan (trkački) puls
-opsesivnu želju za gledanjem oluje uprkos strahu
-potrebu da se sakrijete (u ormar, kupatilo, ispod stola ili kreveta)
-potrebu za zaštitom drugih ljudi
-nekontrolisani plač, posebno kod dece

Osoba koja proživljava ovakva iskustva, uz pomoč terapeuta, može osvestiti osećanja koja su prenaglašena i iracionalna, ali nema mogućnosti, tačnije snage da ih umanji. Simptomi mogu biti pokrenuti čak i slušanjem meteorološke prognoze, razgovorom ili nekim iznenadnim zvukom, poput udara groma. Prizori i zvukovi koji su slični grmljavini i munjama takođe mogu da pokrenu strahove.

Porodična istorija pojačava rizike od pojave

Neki ljudi imaju genetičku predispoziciju za astrofobiju. Ponekad je to normalni dečji strah – oluje mogu da budu posebno zastrašujuće za to razdoblje, ali kod većine ovaj osećaj nestaje tokom sazrevanja. Pojedinim mališanima sa autizmom i poremećajima senzorne obrade poput poremećaja slušne percepcije, može biti teže da kontrolišu svoje emocije tokom oluje jer im je pojačana osetljivost na zvukove. Anksioznost se takođe često javlja kod dece kojima je dijagnostifikovan autizam, koji može da intenzivira osećaj nelagode pre, u toku ili posle oluje.

Anksiozni poremećaji mogu da budu genetski povezani sa porodičnom istorijom, pa tako oni koji su imali slučajeve anksioznosti, depresije ili drugih fobija mogu biti u većem riziku da razviju i astrafobiju. Preživljena trauma povezana sa lošim vremenom takođe može da bude faktor rizika. Na primer, neko ko je doživeo traumatično ili negativno iskustvo izazvano jakim vremenskim uslovima može imati sklonost ka pojavi astrafobije.

Načini lečenja:

Ukoliko vaš neumereni strah uz opisane simptome traje duže od šest meseci, može se reći da ste razvili ovaj poremećaj. Lečenje je pokazalo veliki uspeh širom sveta, pod uslovom da se javite na vreme specijalističkim terapeutima.

Kognitivna bihejvioralna terapija (CBT) je oblik psihoterapije (terapija razgovorom). Duboko se fokusira na jedno konkretno pitanje i usmerena je ka određenom cilju tako što menja negativne ili pogrešne paterne razmišljanja i zamenjuje ih racionalnijim načinima razmišljanja. Terapija izlaganjem je vrsta CBT terapije koja pruža mogućnost ljudima sa fobijama da se suoče sa svojim strahovima polako ih izlažući onome što ih plaši. Dijalektička bihejvioralna terapija (DBT) spaja CBT sa meditacijom i drugim tehnikama za smanjenje stresa. Pomaže u obradi i regulisanju emocija uz smanjenje anksioznosti. Terapija prihvatanja i obavezivanja nastoji da učvrsti pažnju, veštine suočavanja i prihvatanje sebe u određenim situacijama. Lekovi protiv anksioznosti mogu pomoći u smanjenju stresa koji osećate pre ili tokom oluje, ali treba reći da lekovi nisu lek za fobiju!

(Glas Javnosti)

SKINI APLIKACIJU