SRUŠEN MIT DA JE DORUČAK NAJOBILNIJI OBROK!

Dugo se verovalo da ako želite da smršate, najbolje je uneti obilan doručak, a svi kasniji obroci bi trebalo da budu manjih porcija. Ali najnovije istraživanje pokazuje da doba dana kada konzumirate najobilniji obrok nije presudan prilikom skidanja kilograma i da to ne mora biti odmah ujutro.

Logika ove teprije je razumljiva, posebno ako se uzme u obzir da gotovo svaka ćelija u našem organizmu sledi isti 24-časovni ciklus, kao i mi. Cirkadijalni satovi se nalaze u celom organizmu i regulišu dnevni ritam većine naših bioloških funkcija, uključujući i metabolizam.

Hrono ishrana

Dve studije iz 2013. godine upućivale su na to da unos većeg broja kalorija u jutarnjim časovima i konzumiranje manje količine hrane uveče pomaže ljudima da skinu višak kilograma. Zbog tih metaboličkih ritmova, stručnjaci su objasnili da je presudan način na koji procesuiramo obroke različit u različito doba dana. Ovo područje u ishrani se naziva "hrono ishrana" i ima veliki potencijal, kada je reč o poboljšanju zdravlja ljudi.

Međutim, najnovija velika studija otkrila je da, relativna količina hrane koju unesemo za doručak ujutro i za večeru uveče, nema uticaja na metabolizam niti na gubitak težine.

Da bi istražili povezanost između količine hrane koja se pojede za doručak i večeru i njegovu delotvornost na osećaj gladi, tim istraživača Univerziteta u Aberdenu i Sareju sproveo je studiju na zdravim ljudima sa prekomernom težinom.

Ispitanici su bili podvrgnuti posebnim režimima ishrane. Svaki je trajao četiri nedelje i podrazumevao je obilan doručak i manje porcije večere. Ručak je svim danima bio isti.

Stručnjaci su od početka sve nadzirali, prateći metabolizam svih učesnika studije i koliko su kalorija izgubili za tih mesec dana. Predvideli su da su obilan doručak i skromnija večera mogli da povećaju sagorevanje kalorija i gubitak težine. Međutim, rezultati eksperimenta nisu otkrili razlike u telesnim težinama ili bilo kakvim biološkim merama potrošnje energije bez obzira na primenjeni obrazac ishrane.

Mere potrošnje energije uključivale su "bazalni" metabolizam (koliko kalorija vaše telo potroši u stanju mirovanja), fizičku aktivnost i upotrebu hemijskog oblika vode, koji omogućava procenu ukupne dnevne potrošnje energije. Naučnici su primetili da nema razlike u dnevnoj količini glukoze u krvi, insulina ili lipida. Ovo je veoma važno jer su promene ovih stavki u krvi povezane sa metabolizmom.

Rezultati istraživanja su ukazala na to da način na koji naše telo obrađuje kalorije ujutro u odnosu na veče, ne utiče na gubitak težine onako kako su ranije studije pokazale. Jedina razlika između prethodnih i najnovije studije bila je subjektivna promena kada se radilo o osećaju gladi i povezanim faktorima među ispitanicima istraživanja, na primer količine hrane koju su želeli da konzumiraju. Oni su tokom dana, nakon obilnog doručka i količinski manje večere prijavili manji osećaj gladi, što može biti korisno za sve one koji žele da smršaju, jer im može pomoći da delotvornije kontrolišu osećaj gladi. Kao i kod svih istraživanja i ovo je imalo određeno ograničenje. Uticaj ritma ishrane proučavan je u periodu od samo četiri nedelje, a ranija istraživanja su pokazala najveće razlike u delotvornosti upravo nakon četiri nedelje.

No činjenica da u te četiri nedelje nije uočena promena ni unesenih ni potrošenih kalorija ukazuje na to da se telesna težina pojedinca verojatno ne bi promenila ni da je studija trajala duže.

Hrono ishrana je zanimljivo istraživačko područje i sve je više dokaza da raspored obroka može odigrati važnu ulogu u poboljšanju zdravlja mnogih ljudi.

No najnovije istraživanje upućuje na to da doba dana kada konzumirate najobilniji obrok nije toliko važno za skidanje viška kilograma, kao što se pre mislilo.

Rezultati studije objavljeni su u časopisu "Conversation", a proveli su ga Dzonatan Dzonson, profesor hronobiologije i integrativne filozofije Univerziteta Sa

Johnston, profesor kronobiologije i integrativne fiziologije sa sveučilišta Sarej, u saradnji sa Aleksom Dzonstonom i Piterom Morganom, sa Univerziteta u Aberdenu.

SKINI APLIKACIJU