Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji, sproveli su tri studije ispitujući ovaj „sebičan“ efekat. Konkretno, analizirali su promene u neuronskoj aktivnosti i ponašanju koje je od koristi drugima, otkrivši da je to bilo široko rasprostranjeno čak i nakon male količine gubitka sna.
Istraživač Eti Ben Simon i Metju Voker, profesor neuronauke i psihologije, rekli su: „Kada ljudi izgube sat vremena sna, postoji jasan udarac našoj urođenoj ljudskoj dobroti i našoj želji da pomognemo drugim ljudima u nevolji. Dosledno se pokazalo da san utiče na naše raspoloženje i kognitivne funkcije, i stoga verovatno utiče na to kako se odnosimo prema drugima."
Manje spavanja više sebičnosti
Prema istraživačima, ljudi su manje spremni da pruže ruku pomoći drugima kada im je prethodila noć lošeg i nedovoljno sna.
Više od polovine ljudi u razvijenim zemljama kažu da ne spavaju dovoljno tokom radne nedelje, što naučnici opisuju kao "globalna epidemija gubitka sna".
Opsežna istraživanja su već pokazala da je nedovoljno sna povezano sa poremećajima mentalnog zdravlja kao što su anksioznost i depresija, kao i sa fizičkim stanjima kao što su dijabetes i gojaznost.
Koliko nam je sna zaista potrebno?
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), odrasli bi trebalo da spavaju između 7 i 9 sati svake noći. I suprotno popularnom verovanju, dodatni sat ili dva vikendom ne mogu nadoknaditi izgubljeni san tokom naporne nedelje.
Sada, kako sve više i više dokaza postaje dostupno o negativnom uticaju koji nedostatak sna ima na društveno ponašanje, možda se možemo nadati društvenim promenama. Naučnici se nadaju da će njihovo istraživanje omogućiti ljudima da povrate povećanje sati spavanja, bez srama ili stigme lenjosti:
„Gubitak sna suštinski menja kako smo mi kao društvena, emocionalna bića, za šta možete da kažete da je suština ljudske interakcije i šta znači živeti punim, smislenim ljudskim životom.“