Soja kao ključ za bolji rad mozga kod dece, tvrde nove studije

Zdrava ishrana može igrati ključnu ulogu u očuvanju kognitivnih sposobnosti od detinjstva pa sve do starosti. Dve nove studije, predstavljene na konferenciji Nutrition 2024 Američkog društva za ishranu u Čikagu, donose zanimljive uvide u to kako ishrana, a posebno proizvodi od soje, mogu doprineti boljem radu mozga kod dece.

Prva studija, deo Nacionalne studije zdravlja i razvoja, pratila je više od 3.000 ispitanika u periodu od 4. do 70. godine života. Ispostavilo se da su osobe koje su tokom života imale uravnoteženu, kvalitetnu ishranu imale bolje očuvane kognitivne sposobnosti u starijem dobu.

Demencija može skratiti život i do 13 godina, za prognozu ključni starost i pol

Na primer, samo 8% ljudi sa ishranom lošeg kvaliteta zadržalo je visoke mentalne sposobnosti, dok je kod osoba sa dobrom ishranom samo 7% imalo loše rezultate na testovima kognicije.

Ishrana bogata povrćem, voćem, mahunarkama i celovitim žitaricama, uz nizak unos soli, šećera i rafinisanih ugljenih hidrata, povezana je sa boljim pamćenjem, bržim procesuiranjem informacija i većom mentalnom oštrinom čak i u kasnijim decenijama života.

Druga studija fokusirala se na efekte koje proizvodi od soje mogu imati na kognitivne sposobnosti školske dece. Istraživači sa Univerziteta Ilinois otkrili su da su deca koja su unosila veće količine izoflavona (biljnih jedinjenja prisutnih u soji) pokazivala bolje rezultate na testovima pažnje i brže razmišljanje.

Studija je obuhvatila 128 dece uzrasta od 7 do 13 godina. Deca koja su konzumirala više soje (npr. tofu, sojino mleko, edamame) pokazivala su brže reakcije i veću pažnju tokom testova koji su merili moždanu aktivnost i sposobnost koncentracije.

Prosečan dnevni unos izoflavona među učesnicima bio je 1,33 mg, ali je čak i tako mala količina pokazala vidljive koristi.

Istraživači naglašavaju potrebu za dodatnim studijama, ali ovi prvi rezultati već nude jasne smernice kako ishranom podržati razvoj i očuvanje kognitivnih funkcija:

• Povećajte unos biljnih namirnica - uključite više povrća, voća, mahunarki i celovitih žitarica. Ove namirnice su bogate antioksidansima i nutrijentima važnim za zdravlje mozga.
• Smanjite unos procesirane hrane - izbegavajte prerađene proizvode bogate solju, šećerom i rafinisanim brašnom jer mogu doprineti upalama i oksidativnom stresu, što šteti kognitivnim funkcijama.
• Dodajte soju u ishranu - sojino mleko, tofu, tempeh ili edamame su odlični načini da se unesu korisni biljni sastojci kao što su izoflavoni.
• Usadite zdrave navike od malih nogu - ishrana u detinjstvu postavlja temelje za zdrav odnos prema hrani i može imati dugoročne pozitivne efekte na funkcionisanje mozga.

Čuda jutarnjeg sunca: Tajna boljeg spavanja i jačanja imuniteta

Ove dve studije potvrđuju ono što mnogi stručnjaci već godinama ističu - ishrana ima snažan uticaj na zdravlje mozga, i to od najranijih godina pa sve do poznih decenija života. Uvođenjem više biljnih namirnica, naročito proizvoda od soje, u svakodnevnu ishranu, možemo doprineti ne samo fizičkom zdravlju, već i očuvanju mentalne bistrine i koncentracije. Iako su dalja istraživanja neophodna, ovi nalazi već sada pružaju jednostavne i praktične smernice koje mogu biti od koristi roditeljima, vaspitačima i svima koji brinu o zdravlju, i tela i uma.



Glas Javnosti/ T02S

SKINI APLIKACIJU