- Sinoć sam sanjala najčudniji san! - ovo je najčešća rečenica ljudi koji su tokom spavanja iskusili snove čija realnost prelazi granicu, vodeći ih na mesta koja prevazilaze javu, ali i maštu.
I to s dobrim razlogom - kaže neuronaučnik dr. Erik Hoel sa Tufts University u Medfordu, SAD.
Čudni snovi služe važnoj svrsi - kaže dr Hoel. Pomažu našem mozgu da razume svakodnevna iskustva na način koji omogućava dublji uvid u samospoznaju. Ljudi, sugeriše on, u nedavnoj studiji, zapravo proširuju svoju moć mozga na približno isti način na koji su sistemi veštačke inteligencije obučeni da postanu pametniji. Ustvari, naučnici koriste neuronske mreže dubokog, mašinskog učenja za obuku sistema veštačke inteligencije.
Ali, kada se sistem veštačke inteligencije previše upozna sa podacima koji su mu dati, može previše da pojednostaviti svoju analizu, postajući „previše opremljen mozak“ koji pretpostavlja da je ono što vidi – savršeni prikaz onoga sa čime će se susresti u budućnosti. Kako bi se suprotstavili toj problematici, naučnici su odlučili da unesu određeni nivo haosa i nasumičnost u svoje podatke kako bi produbili mašinsko učenje i poboljšali tačnost sistema veštačke inteligencije.
– Otprilike na isti način, naš mozak je toliko dobar u učenju da smo uvek u opasnosti da budemo prebukirani informacijama. To može dovesti do previše pojednostavljene i previše poznate percepcije sveta oko nas. Kao podsticaj, baš kao i na treningu veštačke inteligencije, naš mozak uvodi haos dok spavamo, što često ima oblik neobičnih snova. – objašnjava dr Hoel.
– Sama neobičnost snova i način na koji se razlikuju od jave daju nam uvid da iza toga mora da postoji biološka funkcija. Naše iskustvo sa dubokim neuronskim mrežama, koje su i same bile inspirisane funkcijom mozga, daje nam mogući trag o tome zašto se to događa – kaže dr Erik Hoel.
Ova teorija je zanimljiva, kaže dr Christopher Vinter, iz Charlottesville Neurology and Sleep Medicine u Virdžiniji. Međutim, nije siguran kako će naučnici to ikada uspeti da dokažu. Neuronaučnicima je postalo uobičajeno da ispituju neuralnu aktivnost tokom spavanja, ali „hvatanje snova“ kako bi se mogli proceniti predstavlja očigledne izazove. Snovi se uglavnom procenjuju putem opoziva, priznaje dr Hoel. Većina ljudi se seća samo fragmenata svojih snova i obično samo delova koji se dešavaju neposredno pre nego što se probude.
- Jedan korak koji bi istraživači mogli da preduzmu je da kvantifikuju „količnik neobičnosti“ snova - predlaže dr Vinter. Bolja definicija onoga što čini „neobično“, mogla bi da pruži uvid u ulogu koju snovi igraju u učenju. Pita se da li su snovi ljudi sa Alchajmerovom bolešću, na primer, toliko neobični kao oni bez kognitivnih oštećenja.
– Ali, čak i ako proučavanje snova prevazilazi trenutnu tehnologiju, Hoelova teorija nagoveštava ideju da je mozak gipkiji i sposobniji nego što se ranije mislilo – ističe dr Vinter, a neuronauka se mnogo više približila proučavanju snova nego što ljudi mogu i pretpostaviti - dodaje dr Hoel.
Pouzdan način da se stvarni život integriše u san je ponavljanje novog zadatka pre spavanja - objašnjava dr Eric Hoel. Taj proces pokreće prekomerno prilagođavanje i tokom spavanja mozak će stvoriti neobične snove koji uključuju novostečeno znanje. Način na koji mozak koristi svakodnevni život mogao bi se jednog dana primeniti za uvođenje veštačkih snova kako bi se poboljšala sposobnost spavača da uči. Veštački snovi mogu čak i da pomognu da se štetni efekti nedostatka sna smanje na minimum. Dakle, dok dr Hoel istražuje ideju iskorišćavanja sanjarenja uma u miru, on preporučuje ljudima da nastave da dele sa drugima svoje najluđe snove.
(Glas Javnosti)