SIMPTOMI UBODA OVOG INSEKTA: Ubod bube „klintonke“ može da izazove i gušenje
Autor: Glas javnosti
Ove bube izgledaju kao mušice, a njihov ubod, koji prouzrokuje nastanak tvrde kvrge, može da izazove burne reakcije. Otok, bol, čak, hematom i povišena temperatura, pa čak i gušenje kod onih koji su alergični, posledice su ujeda takozvane bube „klintonke“, koja se na našim prostorima u većem broju pojavila nakon bombardovanja 1999. godine.
Buba „klintonka“ nije nepoznata domaćim biolozima. Kažu da da njen ujed za većinu ljudi nema veće posledice po zdravlje, ali da može da izazove burne reakcije kod osetljivih ljudi.
Dr Snežana Tomanović sa Instituta za medicinska istraživanja ističe da bube „klintonke“ ne prenose opasne bolesti, kao što to čine komaraci i krpelji.
„Ubod ovih buba na početku može da liči na ubod komarca, s tim što naprave malo veću ranu. Sam ubod je neosetan, ali nakon uboda može da se javi svrab, otok, i neki manji hematomi, a kod osetljivijih i blaga temperatura“, kaže dr Tomanović.
Kako je istakla, ova vrsta buba ranijih godina pravila je problem životinjama, a danas to nije zabeleženo.
“ One su i ranije bile tu. Neke vrste, srodne ovim mušicama su pravile pomor stoke 20-ih i 30-ih godina u okolini Golupca. Visok vodostaj reka u kombinaciji sa hladnijim vremenom tokom proleća i leta dovodi do njihove povećane brojnosti. Zbog toga malo češće napadaju ljude, što pravi poseban problem – kaže dr Tomanović.
Šta da radite kada vas ujede buba kintonka?
Bube „klintonke“ legu se u blizini velikih reka, a prema rečima dr Tomanović, Vojvodina se smatra regionom gde ih najviše ima. Za razliku od ujeda komarca, ujed bube „klintonke“ je tvrđi, duže traje i izaziva jaču senzaciju, pa je potrebno i adekvatno tretirati mesto ujeda.
„Kod ljudi koji ne reaguju burno mesto može da se hladi lokalno ili da se nešto od onih preparata na bazi biljaka namaže, ali ako primetite intenzivniju reakciju treba otići kod lekara. Dosta su brze, dosta su dobri letači i ne možemo da je vidimo lako, pa ljudi imaju i po nekoliko ujeda. Najbolja zaštita je upotreba repelenata, nošenje dugih nogavica i rukava tokom šetnje pored reka“, kaže dr Tomanović, prenosi N01S.
SKINI APLIKACIJU
