Imate pulsirajući bol u glavi ceo dan? To može biti glavobolja izazvana stresom ili migrena. Stres izaziva napetost mišića celog tela, a to može da dovede do glavobolje i bolova u leđima, objašnjavaju naučnici.
Glavobolja se može razviti kada mišići vrata i glave postanu napeti ili se kontrahuju, a upravo to se događa kada ste pod stresom.
Zato je stres jedan od najčešćih pokretača glavobolje i migrene tenzionog tipa. Da biste ovo izbegli, pokušajte da budete dobro hidrirani. Jer, dehidratacija samo pojačava glavobolje.
Stomak je jedno od prvih mesta koje pokazuje znake stresa ili anksioznosti. Tokom stresnih perioda, telo pojačava simpatički nervni sistem, a usporava gastrointestinalni sistem.
Umesto da pomogne varenje, vaše telo preusmerava svoju energiju na mišiće i srce da bi stvorilo odgovor „bori se ili beži“, što je normalni i prirodan ljudski odgovor na stres.
Sporiji gastrointestinalni sistem može izazvati probleme sa varenjem, kao što su povećana želudačna kiselina, žgaravica, mučnina i nadimanje.
Zapanjujućih 43 procenta odraslih ljudi tvrdi da loše spavaju zbog stresa.
Previše stresa koji ne popušta može pokrenuti nezdrav ciklus nesanice i stresa.
Loš san onda može dovesti do mentalnih i fizičkih zdravstvenih problema koji mogu uzrokovati stres u svakodnevnom životu, što dovodi do lošeg sna noću. Ulazite u začarani krug zbog kojeg se uvek osećate umorno.
Ako nađete više pramenova kose u odvodu ili na četki, to bi mogao biti znak stresa. Kada nivoi kortizola porastu, oni takođe inhibiraju druge hormone u vašem telu, kao što su hormoni štitne žlezde i jajnika. Kada se to dogodi, vaša kosa počinje da stari, odumire i opada.
Iako je normalno da svakoga dana izgubite 50-100 vlasi, ako primetite da se količina kose koja opadne povećava, vreme je da se zapitate da li imate gubitak kose uzrokovan stresom.
Ipak, gubitak kose može biti posledica bolesti ili nekog drugog zdravstvenog stanja, tako da je važno videti specijaliste ako tehnike upravljanja stresom ne smanjuju gubitak kose.
Bol u grudima je uvek ozbiljan simptom koji treba rešiti – i bolje je da se za svaki slučaj obratite lekaru – ali ponekad njegov uzrok nije problem sa srcem. Stres može biti krivac, a na sreću, bol u grudima zbog stresa nije opasan po život.
Bol u grudima i stres takođe mogu postati začarani krug. Dok stres može da dovede do bola u grudima, zastrašujući bol u grudima može zauzvrat povećati stres. Stoga je upravljanje stresom od suštinskog značaja da se izbegne zarobljavanje u petlji stres-bol.
Jedan od mnogih emocionalnih simptoma stresa je opšti osećaj malaksalosti: nemir, anhedonija, melanholija i anksioznost. Ako izbegavate da radite stvari koje ste nekada voleli – poput vežbanja, kreativnosti, druženja sa prijateljima ili šetnje – možda se borite ne samo sa stresom, već i sa depresijom.
Često je depresija „podstaknuta dugotrajnom, hroničnom izloženošću stresu“. Naučnici su otkrili da osoba pod stresom gubi sposobnost da doživi radost tokom svakodnevnih aktivnosti. Inhibiraju je hormoni stresa koje telo oslobađa.
Ako primetite da imate bilo koji od ovih simptoma, vaš najbolji prijatelj postaje stručnjak za mentalno zdravlje. Na taj način imate nekoga na svojoj strani da vam pomogne da pronađete načine da se oslobodite stresa i vratite se životu na svoj način.
Glas javnosti/D03S