Šest navika u ishrani koje mogu ukazivati na ADHD
Autor: Glas javnosti
Ako vam planiranje obroka deluje kao nemoguća misija, često naručujete hranu ili jedete stalno istu stvar dok vam potpuno ne dosadi, možda problem nije u lenjosti, već u nečemu mnogo dubljem - načinu na koji vaš mozak funkcioniše.
Stručnjaci objašnjavaju koje navike u ishrani mogu biti pokazatelji ADHD-a (poremećaja pažnje) kao i kako se uz nekoliko jednostavnih promena može bolje upravljati tim stanjem i poboljšati odnos prema hrani.
Mnogima se dešava da kupovina namirnica, odluka šta će kuvati i sama priprema obroka deluju iscrpljujuće. Iako se to na prvi pogled može činiti kao nedostatak volje, ovakvo ponašanje često je povezano sa poremećajem pažnje i hiperaktivnosti (ADHD).
Ljudi koji imaju ovaj poremećaj obično imaju neredovan ritam ishrane, a kako ADHD utiče na koncentraciju, emocije i sposobnost donošenja odluka, glad može dodatno pojačati nervozu i umor. Stručnjaci ističu da upravo sledeće svakodnevne navike u ishrani mogu ukazivati na ovaj poremećaj:
Preveliko oslanjanje na dostavu hrane
Kuvanje zahteva planiranje, organizaciju vremena i prostora, kao i upravljanje obavezama, a sve to je često izazov za ljude sa ADHD-om. Dostava predstavlja jednostavnije rešenje, ali vremenom može postati navika koja dodatno otežava kontrolu nad ishranom.
Da bi se taj ciklus prekinuo, korisno je prvo jasno definisati zašto je dobro da sami kuvate svoje obroke, bilo zbog zdravlja ili finansija. Kada taj razlog postane jasan, lakše je postepeno praviti male promene i češće uvesti kuvanje u svakodnevnu rutinu.
Stalno grickanje
Mnogi ljudi sa ADHD-om su ljubitelji grickalica, jer ovo stanje utiče na sposobnost organizovanja redovnih obroka i prepoznavanja signala gladi. Kada nivo energije naglo opadne, najlakše je posegnuti za "brzim" zalogajima - uglavnom hranom bogatom šećerom i ugljenim hidratima, koja kratkoročno podiže energiju i aktivira osećaj nagrade u mozgu.
Umesto toga, rešenje može biti uspostavljanje rutine obroka i traženje drugih načina za stimulaciju mozga, koji nemaju veze sa grickalicama.
Prejedanje
Mnogi sa ADHD-om imaju poteškoća da prepoznaju kada su gladni, a kada siti, što često dovodi do preskakanja obroka ili prejedanja. Da bi se izbeglo ovakvo ponašanje, preporučuje se uvođenje jasne strukture: Podešavanje podsetnika za obroke ili planiranje jela u skladu sa dnevnim ritmom.
Kupujete namirnice koje kasnije bacate
Ako uvek kupite više sveže hrane nego što stignete da pripremite, to može biti još jedan znak ADHD-a. Razlog je kombinacija dobre namere i gubitka interesovanja kada dođe trenutak za kuvanje. U ovom slučaju može pomoći realnije planiranje količina namirnica i pripremanje rezervnih opcija (zamrznuti obroci, unapred spremljene večere ili kuvanje u društvu bliskih osoba).
Jedete istu stvar svaki dan
Ponavljanje istih obroka može biti način da se smanji mentalno opterećenje oko donošenja odluke o tome šta ćete jesti. Ipak, ako vam se izbor hrane sve više sužava, vreme je da potražite novu inspiraciju. To može biti uvođenje različitih načina pripreme omiljene hrana ili isprobavanje jednostavnih novih recepata.
Senzorna preosetljivost
Ljudi sa ADHD-om često imaju pojačanu senzornu osetljivost, pa im tekstura, miris ili ukus određene hrane može biti previše intenzivan, što ponekad dovodi do izbirljivosti, prenosi "Hafington post". Postepeno izlaganje novim namirnicama - korak po korak, od poznatih ka manje prijatnim - može pomoći u navikavanju na različite ukuse i teksture.
Glas javnosti R02S
SKINI APLIKACIJU
