Šećer koji pijemo opasniji je od onog koji jedemo

Kada je reč o šećeru i zdravlju, izgleda da nije presudno samo koliko ga unosimo, već i kako. Nove studije pokazuju da šećer u tečnom obliku - iz gaziranih pića, energetskih napitaka i voćnih sokova - ima štetniji uticaj na organizam od šećera koji dolazi iz poslatica.

Brojne studije su do sada pokazale da prekomerni unos šećera vremenom šteti zdravlju, ali ono što je naučnike iznenadilo jeste kolika je razlika u efektima u zavisnosti od toga da li šećer pijemo ili ga jedemo. Ispostavlja se da jedna čaša slatkog napitka može biti opasnija od čvrstih poslastica, čak i kada je ukupan unos šećera sličan.

Šećerna pića i rizik od dijabetesa

Nedavna velika studija analizirala je podatke više od pola miliona ljudi kako bi utvrdila vezu između izvora šećera i rizika od dijabetesa tipa 2.

Rezultati su bili jasni: Kada šećer dolazi iz napitaka, bilo da je reč o gaziranim pićima ili voćnim sokovima, rizik od dijabetesa tipa 2 raste značajno više nego kada se šećer unosi iz drugih izvora. Nakon što su uzeti u obzir indeks telesne mase, ukupni unos kalorija i životne navike, pokazalo se da svaka dodatna čaša od 350 mililitara zaslađenog napitka dnevno povećava rizik od dijabetesa za oko 25 odsto.

S druge strane, ukupan unos šećera iz čvrste hrane nije pokazao isti negativan rezultat.

Sličan obrazac pojavio se i u jednom istraživanju o kardiovaskularnom zdravlju. Naučnici su analizirali  ishranu skoro 70.000 učesnika iz dve velike studije koje su trajale decenijama.

Upoređivane su tri grupe izvora šećera: Slatki prelivi poput meda, poslastice i zaslađena pića - i ovde su se kao najproblematičnija izdvojila upravo pića.

Redovno konzumiranje zaslađenih napitaka bilo je povezano sa većim rizikom od niza ozbiljnih oboljenja, uključujući moždani udar, srčanu insuficijenciju, atrijalnu fibrilaciju i aneurizmu trbušne aorte. Nasuprot tome, umereno uživanje u slatkim poslasticama nije nosilo isti rizik. Zapravo, oni koji su povremeno jeli slatkiše imali su bolje zdravstvene ishode od onih koji su šećer u potpunosti izbegavali.

Zašto je šećer iz čaše "jači"

Ključna razlika leži u načinu na koji telo obrađuje šećer. Zaslađena pića isporučuju velike količine izolovanog šećera odjednom, što dovodi do naglog skoka šećera u krvi. Takav "udar" opterećuje jetru, podstiče nagomilavanje masti u njoj i pogoršava insulinsku rezistenciju.

S druge strane, kod čvrste hrane, šećeri koji dolaze uz vlakna, proteine i masti (u voću, mlečnim proizvodima ili žitaricama) apsorbuju se sporije, pa organizam ima više vremena da reaguje.

Zanimljivo je i da se voćni sok, iako se često navodi kao "zdrav izbor", u studijama nije pokazao mnogo bolje od gaziranih pića. Zbog koncentrovanog sadržaja šećera i nedostatka vlakana, sok se metabolički ponaša slično kao slatka gazirana pića, te zato nije preporučljiva zamena za celo voće.

Umesto strogih zabrana, stručnjaci sugerišu da bi buduće preporuke o ishrani trebalo da prave jasniju razliku između šećera koji pijemo i onog koji jedemo. Jer, kako pokazuju podaci, nije svaki slatki zalogaj isti, a često upravo "zdravija" slatka opcija koju popijemo može napraviti veći problem. 

Glas javnosti / R02S 

SKINI APLIKACIJU