SAVETI STRUČNJAKA: Ne stidite se, prepoznajte depresiju i lakše ćete je pobediti

U knjizi "Iz svoje kože!" poznati hrvatski TV voditelj Aleksandar Stanković svedočio je o sopstvenoj borbi sa depresijom. On je to uradio bez zadrške i sa idejom da onima, koji se s tom bolešću nose pokaže da nisu sami.

„Depresija je stravična muka, ona se gradira, ja nisam najgori slučaj. Ja sam dugo pisao, zapisivao kada mi je bilo loše i posle 10 godina borbe odlučio sam da napišem knjigu. Bile su mi potrebne 2-3 godine pripreme i šest meseci za pisanje. Ovom knjigom sam hteo da ljudima koji imaju slične probleme pomognem da se izvuku iz toga. Želeo sam da vide da se ja 14 godina borim sa depresijom i kažu sebi – i ja ću se izboriti sa time i biću dobro i radno sposoban kao što sam ja“, rekao je Aleksandar Stanković.

Svako pisanje je terapija, šta god pisao, priče ili pesme. Ja znam kako je svo to pisanje pomoglo meni, pa se nadam i da će drugima pomoći, a da će kod onih koji nemaju depresiju i ne znaju o depresiji ništa čitanje ove knjige izazvati više empatije za ljude koji su depresivni, anksiozni i imaju psihičke probleme.

VELIKA ANALIZA DALA REZULTATE: Depresija i anksioznost nisu povezani sa rizikom od karcinoma

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, depresija je drugi vodeći uzrok invaliditeta u svetu, a 264 miliona ljudi na planeti pati od ove bolesti.

U Srbiji, prema istraživanju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, devet odsto stanovništva pati od depresije, a samo 30 odsto njih potraži pomoć stručnjaka.

„Sve ono što odstupa od uobičajenog funkcionisanja ali traje, to nije samo poremećaj raspoloženja. To je odustajanje, dizanje ruku od životnih radosti, bezvoljnost, nemogućnost da se uživa u običnim životnim zadovoljstvima, sve to što traje iako mi pokušavamo da to promenimo, i to je možda trenutak kada se treba javiti za pomoć“, rekla je u Danu uživo psihoterapeutkinja Radmila Vulić Bojović.

„Psihijatri su lekari i oni leče ljude, ali pored toga mogu biti i psihoterapeuti. Psihijatri su prva adresa. Psihoterapeuti, mogu biti različitih osnovnih obrazovanja, ja sam psiholog i posle sam se edukovala i postala psihoterapeut. Psihoterapeut najčešće leči razgovorom, to još zovemo ‘tretman razgovorom’. Kada osoba dodje kod mene i ako procenim da se radi o stanju koje traži intervenciju lekara je se onda konsultujem sa psihijatrom da vidimo kako ćemo dalje“, istakla je Vulić Bojović.

Psihijatar kao lekar mora prvo da napravi dijagnostiku i u celini sagledava sta je problem kod nekoga, a to uključuje i telesne aspekte, rekao je u Novom danu psihijatar dr Oliver Vidojević.

„Kada govorimo o depresiji put do psihijatra vodi preko izabranog lekara. Čovek može da se žali na umor, nesanicu, nedospavanosti, da njegovi svi rezultati budu dobri. Kada je takva situacija, onda se pacijent upućuje psihijatru koji počinje da radi specifičnu dijagnostiku kojom može da dijagnostifikuje depresiju“, rekao je dr Vidojević.

DEPRESIJA PRATILAC DRUGIH BOLESTI : Stručnjaci otkrivaju kojim bolestima je "verni saputnik"

On je istakao i da depresija može imati čitav niz intenziteta ali i čitav niz uzroka za njen nastanak.

„Najčešći ‘okidači’ za depresiju su reakcije na neki događaj u životu koji može pogoditi nekog. Postoji čitava skala, na vrhu te skale je gubitak dece, bračnog ili drugog partnera, člana porodice, posla, osnovnog ritma života – recimo u vreme kovida i sve to može izazvati određene oblike depresije. Može da se javi i da traje, manjim ili većim intenzitetom. Simptimi su kada neko više ne može da uživa u onome u čem je uživao, ne može da se baviti raznim aktivnostima kao ranije, ne može na posao. Kod ljudi sa nekim teškim bolestima depresija ide dotle da se gubi čak i volja za tim da se bude bolje, i tada osoba dolazi u situaciju da ne može dalje sama. Tada i okolina mora da bude podrška, i osoba mora da se javiti i leči. Kako će lečenje ići sve to procenjuje psihijatar i donosi odluku“, objasnio je psihijatar dr Vidojević.

On je apostroforao i to da je jako važno u kojoj fazi depresije se doktoru javi pacijent ili pacijentkinja.

„Finalna tačka depresije je želja za suicidom. Onda je jako važno da se reaguje hitno. Ako se depresija ponavlja, pacijenti to uglavnom prepoznaju i javljaju se sami, sem ako nisu upali u taj zadnji stadijum gubitka volje i pesimizam. Jako je važno i da se depresivni ljudi mogu osloniti na nekog, da imaju podršku porodice i okoline dok ne dođe do poboljšanja“, rekao je doktor.

Da je jako važno prepoznati depresiju što ranije smatra i psihoterapeutkinja Vulić Bojović.

„Jako je važno da osoba prepozna i suoči sa tim da je depresivna. I kada sebi to priznaju onda je lakše. Što brže se reaguje je bolje. Biti dugo u takvom stanju ostavlja posledice, zato treba reagovati što pre. Je i samo lečenje ne traje kratko“, objašnjava psihoterapeutkinja.

U Srbiji je depresija, kaže psihoterapeutkinja, jos uvek stigmatizovana ali i doddaje „da se to polako se menja“.

LATENTNA DEPRESIJA: Sedam znakova koji van mogu ukazati na to

„Jako mlade osobe dolaze i prijavljuju depresivno stanje. One se ne stide toga. Što više razgovaramo o tome i važnosti vođenja brige o mentalnom zdravlju biće bolje. Zanemarivanje mentalnog zdravlja ima izuzetno štetne posledice“, objašnjava ona.

Sama činjenica da se neko tako poznat poput novinara Aleksandra Stankovića bori sa depresijom, demistifikuje priču o tome da su ljudi koji su bolesni od depresije nemoćni. Naprotiv, oni se bore. Poverenje je jako važno, ne možemo im dati garancije kada će se sve završiti ali moraju da znaju da smo tu za njih i da nisu sami.

Psihijatar dr Oliver Vidojević je objasnio da se u suštini depresije nalazi samoobezvređivanje.

Zato je važno što je neko tako popularan, poput novinara Stankovića, izašao u javnost sa svojim iskustvom. Jer kada vide nekog takvog, čovek koji je depresivan će dobiti ideju da je i on ipak vredan i da treba da se obrati lekaru.

„U prvom susretu doktora i pacijenta je jedna jako važna stvar, i mi terapeuti insistiramo na tome, da se osobi koja se bori sa depresijom da dovoljno vremena i da joj se ukaže postoji izlaz ka kraju tunela. Poverenje u naše reči u početku da ima izlaza, a onda ide i samopoverenje, da se može izaći na svetlo. Što se ranije postigne ovo to je bolje, makar i privremeno. Kada se to desi onda se mogu uključiti medikamenti i sve ostalo kako bi osoba išla dalje, ka izlečenju“, zaključio je on.


Glas javnosti/ N01S

SKINI APLIKACIJU