Ravnoteža se pogoršava nakon 50. godine, povećavajući rizik od padova i drugih zdravstvenih problema, kaže studija.
Međutim, test ravnoteže još nije deo redovnih zdravstvenih pregleda za ljude srednjih godina. Tim naučnika je tako želeo da istraži da li test ravnoteže i dalje može da bude pouzdan pokazatelj rizika od smrti i da li može da doda informacije o zdravlju osobe, prenosi N1.
U studiji, objavljenoj u žurnalu „British Journal of Sports Medicine“, učestvovalo je više od 1.700 učesnika između 51 i 75 godina, prosečna starost bila je 61 godina. Oko dve trećine su bili muškarci.
Ova studija sprovedena je između februara 2009. i decembra 2020.
U okviru testa, učesnici su morali da stoje na jednoj nozi 10 sekundi bez dodatne podrške. Svaki je imao po tri pokušaja na svakoj nozi.
„Oni koji mogu da stoje na jednoj nozi živeće duže“, tvrde istraživači.
Dok je samo pet odsto mlađih učesnika ankete, od 51 do 55 godina, nije uspelo da ispuni ovaj zadatak, nešto manje od polovine ispitanika starijih od 70 godina uspelo je da završi test. Što znači da su ljudi u ovoj starosnoj grupi imali više od 11 puta veće šanse da dožive pad od ljudi 20 godina mlađih.
Tokom perioda posmatranja, koji je trajao sedam godina, umrlo je 123 učesnika. Uzroci smrti su bili različiti – karcinom, kardiovaskularne bolesti, respiratorne bolesti i kovid-19. Stopa smrtnosti bila je značajno veća kod onih koji nisu uradili test.
Generalno, oni koji su pali na testu ravnoteže bili su slabijeg zdravlja. Mnogi su bili gojazni, imali su srčane bolesti ili visok krvni pritisak i imali su previše masti u krvi. Dijabetes tipa 2 je takođe bio češći u grupi koja nije položila test od 10 sekundi.
Uzimajući u obzir godine, pol i postojeće zdravstvene probleme, kao i rezultat testa ravnoteže, naučnici su predvideli 84 odsto povećan rizik od smrti od bilo kog uzroka u narednoj deceniji među onima koji nisu uradili test.
Naučnici upozoravaju da je to bila samo opservaciona studija, pa njeni rezultati nisu konačni, a sama studija ne može da dokaže uzrok.
Između ostalog, u studiju je uključena samo određena etnička grupa, zbog čega rezultati nisu primenljivi na druge grupe.
Takođe, tim naučnika nije raspolagao drugim podacima o važnim faktorima, kao što su istorija padova, nivo fizičke aktivnosti, ishrana, pušenjei lekovi, koji bi eventualno mogli da utiču na rezultat testa. Na samu ravnotežu utiče mnogo više stvari od starosti.
Međutim, istraživači dodaju da bi test ravnoteže mogao da bude jedna od dijagnostičkih metoda, između ostalih, naravno, za identifikaciju i rešavanje zdravstvenih rizika kao što su padovi, prenosi City magazine.