PSIHOLOG UPOZORAVA: "Garantujem da su kod 50 odsto ljudi ti lekovi NEPOTREBNI" - U SRBIJI DVE KUTIJE ANTIDEPRESIVA PO STANOVNIKU!

Za lečenje depresije, anksioznosti i drugih sličnih neuropsihijatrijskih oboljenja u Srbiji je za godinu dana izdato oko 14,5 miliona lekova, što znači da se u Srbiji troše najmanje dve kutije antidepresiva po glavi stanovnika!

Zvanični podaci na ovu temu više nego opominju:

U mnogim slučajevima lekovi uopšte nisu potrebni

U korist poražavajuće statistike, na žalost, govori podatak da je u apotekama u Srbiji u 2022. na recept izdato oko 14,5 miliona lekova za lečenje depresije, anksioznosti i drugih neuropsihijatrijskih oboljenja.

- Od toga je oko 5,2 miliona pakovanja iz grupe anksiolitika ("bromazepam", "diazepam", "alprazolam" i "lorazepam"), što je ipak za oko 6,5 odsto manje nego 2021 - navode u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

Dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine i načelnica Centra za promociju zdravlja u Subotici, kaže da su stope suicida više kod muškaraca nego kod žena. U svetu iznose 15 za muškarce i 8 za žene na 100.000 stanovnika. Srbija spada u zemlje sa srednje visokim stopama suicida, a u poslednje dve decenije stope lagano padaju.

foto: printscreen

Psiholog Dragana Ćupurdija kaže da podaci o prodatim antidepresivima zvuče gotovo nerealno i da je veliko pitanje koliko su zaista svi ti lekovi po dijagnozama neophodni, jer bi trebalo da ih prepisuju isključivo specijalisti.

Dragana Ćupurdija kaže da postoji klasifikacija mentalnih bolesti na nivou SZO:

• Mentalne bolesti se dele na neuroze i psihoze.
• Psihoze podrazumevaju stalnu terapiju, gde izlečenja nema i ti ljudi se kontrolišu i najčešće su smešteni u psihijatrijske ustanove. Oni nemaju dodir sa stvarnošću.
• Najčešće psihoze su šizofrenija i manična depresivna psihoza.
• Sve ostalo, neuroze, gotovo da ima svaka osoba u populaciji, u blažem ili jačem obliku.
• U njih spadaju depresija, hipohondrija, anksioznost, klaustrofobija, agresija i drugo.
• One mogu da se leče psihoterapijama, razgovorima, grupnim ili individualnim. Ne trebaju u tom slučaju nikakvi lekovi.

Ćupurdija kaže da je kod mnogih ljudi koji godinama piju lekove u pitanju placebo efekat i autosugestija. Poznaje lično ljude koji su "baki dali tik-tak bombone da se smiri i odmah joj je bilo dobro".

- Garantujem da kod barem 50 odsto, a možda i više ljudi kojima su bili ispisani lekovi, oni nisu potrebni. Statistika je zaista katastrofalna i to da se toliko ispisuju lekovi. To su ipak stvari koje mogu da se reše bez lekova, radnim terapijom, psihoterapijama. Čak i neki hobiji mnogima mogu da pomognu da funkcionišu bez lekova – kaže Ćupurdija.

Ćupurdija kaže  da je, prema najkraćoj definiciji, depresija stalno preispitivanje prošlosti, a anksioznost strah od budućnosti i šta će biti.

foto: printscreen

- Treba živeti isključivo u sadašnjosti. Ne vredi vraćati se u prošlosti, niti biti opterećen onim što je budućnost. Anksioznost je neodređeni strah. To je psihički momenat i ne mora da se odražava na fizičko stanje. Strah koji oseća anksiozna osoba je bespredmetan, kao neka vrsta strepnje, ali za to ne postoji realna osnova u životu. Jer, kod straha postoji spoljašnji uzrok, a kod anksioznosti realnog uzroka nema – kaže Ćupurdija.

Šta leči depresiju

Na listi najučestalijih bolesti u Srbiji je i depresija, a stručnjaci upozoravaju da se penje ka vrhu liste po stopi smrtnosti zbog čega je izuzetno važno preventivno uticati da do nje ne dođe. Kada se dogodi - moramo je lečiti.

Marijana Temunović, psihoterapeut i sociolog, kaže da je razgovor najznačajniji medikament u slučaju depresije.

- Ljudi iz neposrednog okruženja neretko depresivne osobe doživljavaju kao slabe i skloni su da insistiraju na pozitivnom načinu razmišljanja kao vitaminskim bombama. Nažalost, ponekad napori depresivnih osoba da potisnu osećanja bezizlaznosti, bezvrednosti i besmisla oduzimaju energiju i stvaraju dodatni osećaj poraženosti i frustriranosti - objasnila je Temunović.

Glas javnosti / B06S

SKINI APLIKACIJU