POSTOJI SAMO JEDAN ISPRAVAN NAČIN: Kada treba da uzimate suplemente vitamina D?
Autor: Glas javnosti
Potpuno je jasno da nema smisla trošiti novac na vitamine i minerale ako ne znate da ih koristite, kako se najbolje apsorbujui i u koje vreme ih uzimati.
Možda najviše pitanja američki Nacionalni institut za zdravlje dobije o vitaminu D koji se najčešće kao suplement uzima zimi budući da ga leti dobijamo iz sunca.
Prema podacima spomenutog Instituta samo pet odsto ispitanih Amerikanaca imalo je manjak vitamina D. No, ako zaista i leti izbegavate sunce, a ne jedete namirnice bogate vitaminom D, suplement je dobra zamena, kaže Džoan Menson, profesorka medicine na Harvardu.
Ona među ostalim vodi istraživanje da vidi da li smanjen nivo vitamina D izaziva rizik od raznih teških stanja. Studija je pokazala da većina ljudi ne treba da uzima dodatak vitamina D, ali i da je sigurno uzimati 1000-2000 IU (25 do 50 mikrograma) dnevno.
Prednosti vitamina D
Vitamin D pomaže u apsorpciji kalcijuma, što pomaže u izgradnji i održavanju jakih kostiju. Zapravo, to dvoje zajedno – kalcijum i vitamin D – mogu da pomognu u zaštiti od osteoporoze, bolesti koja slabi skelet i povećava verovatnoću lomljenja kostiju.
Mišići takođe treba da rade svoje, kao i nervi koji prenose poruke između mozga i tela. Bez vitamina D imuni sistem bi se mnogo teže borio protiv bakterija i virusa.
Koliko je vitamina D potrebno dnevno?
Većina zdravih odraslih ljudi, između 19 i 70 godina, treba da konzumira 600-800 IU (15 do 20 mikrograma), no preporučene količine se razlikuju za starije ili mlađe.
Nekim ljudima je potrebno više od preporučene količine za njihove godine. Mame koje doje treba da se konsultuju s lekarom oko dodatne konzumacije vitamina D budući da majčino mleko ne osigurava bebi dovoljno tog vitamina.
Druge osobe kojima će možda biti potrebno više vitamina D:
- Osobe sa stanjima koja ograničavaju apsorpciju masti kao što su Kronova bolest, celijakija ili ulcerozni kolitis;
- Starije osobe čiji organizam više ne sintetizuje toliko vitamin D pri izlaganju suncu;
- Ljudi s tamnom kožom (telo može da proizvoditi manje vitamina D od sunca);
- Gojazne osobe ili one koje su imale operaciju smanjenja želuca;
- Oni koji nose kape/šešire i paze da se nikad ne izlažu suncu;
- Osobe na veganskoj ishrani. “Ako ne jedete mleko ili ribu, odrekli ste se dva velika izvora vitamina D”, upozoravaju stručnjaci.
Takođe je važno da pazite da ne preterate. Gornja dnevna granica za sve osobe starije od devet godina je 4000 IU (100 mikrograma), osim ako lekar nije odredio drugačije.
Previsoki nivoi vitamina D mogu da izazovu simptome kao što su povraćanje, slabost mišića, zbunjenost i bol. Ekstremno visoki nivoi mogu da dovedu do otkazivanja bubrega, nepravilnog rada srca pa čak i smrti.
Kada uzimati vitamin D?
Doba dana nije preterano važno sve dok ga uzimate s hranom. Uzmite ga kada se setite – ujutru, popodne ili uveče – i uzmite ga uz obrok jer je topiv u mastima. To znači da se ne otapa u vodi i apsorbuje se s mastima, pa je bolje ako je obrok malo mastan.
Najbolji dodaci vitamina D
I vitamin D2 i D3 su dobri, ali D3 telo najlakše apsobuje.
Nikad ne uzimajte vitamine proizvođača koje nije odobrila agencija za lekove. Ako imate dilemu, pitajte svog lekara.
Glas javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
