OVO JE GREŠKA RODITELJA: Dete jede svega nekoliko namirnica, drugu hranu odbija

Ishrana dece je jedna od najaktuelnijih tema u roditeljstvu.

Ko uspe u tome da mu dete ima redovnu i raznovrsnu ishranu, taj je postigao jako važnu stvar, jer je sve veći broj onih koji kažu kako im se ishrana dece svodi na svega nekoliko namirnica koje vrte u krug, jer ostalu hranu dete odbija.

Kako kaže Irena Marković, strukovna medicinska sestra iz oblasti medicinskih nauka i autorka knjige „Zdrava beba“, ishrana dece je pored dojenja nedoumica broj jedan današnjih roditelja.

ISHRANA KOD OSTEOPOROZE: Šta treba da jedete da biste imali jake i zdrave kosti?

Ona kaže da svaka zajednica i zemlja ima svoju osnovnu hranu. Kod nas su to žitarice (kukuruz, pšenica, pirinač…), koje obezbeđuju energiju, neke proteine i vitamine.

„Toj osnovnoj hrani nedostaju gvožđe, cink, kalcijum, pa je zato potrebno da u svakodnevnoj ishrani budu i druge grupe namirnica. Period od rođenja do navršene dve godine je najbolji period za usvajanje zdravih obrazaca i navika zato što se radi o periodu intenzivnog rasta i razvoja deteta“, savetuje Marković.

Kako objašnjava savetovanje o zdravoj, pravilnoj i raznovrsnoj ishrani koja odgovara uzrastu deteta je veoma važno za promovisanje zdravlja i sprečavanje svih oblika pothranjenosti, problema u ishrani i poremećaja povezanih sa ishranom u dečijem uzrastu.

Šta je dovelo do problema u ishrani dece?

„Ovo savetovanje sprovode zdravstveni radnici u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ali i na ostalim nivoima zdravstvene zaštite, medicinske sestre vaspitači u predškolskim ustanovama, a postoji i po nastavnom planu i programu u školama. Mislim da je trenutno najvažnije ponovo zadobiti ili vratiti poverenje u zdravstveni sistem jer je to poverenje sada poklonjeno raznim profilima na društvenim mrežama, grupama majki na internetu, licima koja za par dana na internetu steknu određene sertifikate i predstavljaju sebe kao stručnjake za oblast ishrane dece. Sve to je dovelo do niza problema u ishrani dece“, smatra naša sagovornica.

Imamo situaciju, kako kaže, da deca do devetog meseca imaju samo jedan obrok hrane dnevno uz mleko koje uzimaju. Takva praksa je suprotna svim principima zdrave i pravilne ishrane dece.

„Imamo decu koja nakon tri meseca od uvođenja hrane u svom jelovniku imaju samo par ne tako važnih namirnica, a ishrana im se zasniva na pahuljicama, semenkama, voću koje nije sa našeg podneblja. Takođe, imamo decu koja odbijaju hranu zbog jednoličnosti, neprilagođenosti konzistencije ili insistiranja roditelja da mora da pojede tačno to što su pripremili“, kaže Irena Marković.

Dalje dodaje da često deca u drugoj godini jedu samo blendiranu hranu jer roditelji do prvog rođendana misle da dete ne treba da žvaće dok ne dobije zube, a deca zapravo žvaću desnima dok ne dobiju bočne zube žvakače u trećoj godini.

„Imamo decu koja pre prvog rođendana već imaju anemiju usleg neadekvatne ishrane. Mali je broj roditelja koji hranu daju iz flašice umesto kašikom. Ipak, mnogo problema proizilazi iz neadekvatnog načina ishrane beba i dece.

Preporuke za pravilnu ishranu

„Dojeno dete treba dojiti i nakon šest meseci, dve godine i duže. U periodu između šest i 12 meseci treba dojiti na zahtev, odnosno osam puta za 24h. U tom periodu dete treba upoznati sa novim oblicima hrane koja nije tečna i glatka, treba ga izlagati različitim ukusima hrane, treba ga ohrabrivati da proba i jede različitu hranu. Prosečnom, zdravom odojčetu nudimo dva do tri obroka nemlečne hrane uz česte podoje na zahtev“, objašnjava.

Počinjemo, kako kaže, sa gustom pire kašom, gnječenom hranom, polučvrstom hranom, hranom iz ruke u komadima.

„Krećemo sa par zalogaja ili kašičica i postepeno povećavamo do količine 120ml, odnosno polovine šolje od 250ml, što odgovara količini od 8 supenih kašika hrane. Dete žvaće hranu, jede prstima. Do osmog meseca većina dece može da jede hranu prstima. Detetu se mogu ponuditi 1-2 užine po želji i apetitu. Već sa 10 meseci dete treba da ima uvedenu gotovo svu hranu sa podneblja gde živi. U periodu između 10 i 12 meseci dete polako treba da pređe na porodičan način zdrave ishrane da bi sa 12 meseci jelo sa roditeljima za stolom“, kaže Irena Marković.

DRŽI REKORD: Mediteranska ishrana ponovo proglašena za najbolju na svetu

Da bi se sve ovo desilo, decu treba hraniti u skladu sa preporukama i njihovim potrebama.

Značaj raznovrsne ishrane

„Raznovrsna ishrana je veoma značajna za normalan rast i razvoj. Ovaj period, a naročito period od šest do devet meseci je izuzetno značajan za prihvatanje različitih ukusa i tekstura, a danas taj period mnogi roditelji propuste usled savetovanja sa nestručnim licima. Takođe u ovom periodu se stvara najviše krvi kod bebe te je neophodno ne zaobilaziti meso. Meso je jedini izvor dobro iskoristljivog gvožđa. Biljke to nisu. Svrha ishrane je da nadomesti hranljive materije i kalorije koje u tom uzrastu majčino mleko više ne može da obezbedi“, naglašava.

Većina preporuka, podseća, se zalaže da dojenoj deci treba nuditi tri puta dnevno obroke hrane uz dojenje na zahtev, a deci koja se hrane formulom nuditi nemlečnu (komplementarnu) hranu čak pet puta dnevno uz dva do tri obroka formule. Od početka uvođenja hrane sa oko šest meseci, treba davati pasiranu, gnječenu viljuškom i polučvrstu hranu odnosno komadiće i komade mekane skuvane hrane ili voća.

Namirnice koje treba da se nađu u ishrani

Irena Marković kaže da ishrana treba da sadrži mnogo više povrća nego što je to praksa u porodicama sa decom danas.

„Procenjuje se da naša deca unose premalo povrća, možda samo u jednom obroku, najčešće u ručku. S druge strane, vegetarijsnska i veganska ishrana nosi rizik od nedostatka gvožđa i vitamina B12. Ovaj vitamin B je ključan za razvoj i normalnu funkciju mozga i nervnog sistema, kao i za stvaranje crvenih krvnih ćelija-eritrocita, a ima ga u hrani životinjskog porekla – meso, riba, mleko, jaja“, kaže ona.

• Jedna trećina dnevnog unosa hrane treba da bude povrće i delom voće. Sveže voće i povrće je važan izvor vitamina, minerala, biljnih proteina, vlakana, antioksidanasa.
• Drugu trećinu čine žitarice (kukuruz, pšenica, pirinač, krompir, raž…), brašna od celog zrna, neprerađeno.
• Treću čine namirnice životinjskog porekla: mlečni proizvodi i meso/ riba/ jaja (jogurt, sir, meso i orašasti plodovi). Ovde se ubrajaju i mahunarke.

Savet je, kako kaže da se umereno koriste biljna ulja i masti. Prednost dajemo maslinovom, suncokretovom, kukuruznom ulju u odnosu na kokosovo, palmino ulje.

Posledice neadekvatne ishrane po zdravlje dece

Deca koja ne unose dovoljnu količinu hrane i ne unose dovoljno raznovrsnu hranu najčešće imaju određene posledice zbog neadekvatnog način ishrane.

„Najočigledniji su problemi sa spavanjem tj. sa čestim noćnim buđenjima i noćnim obrocima koji nisu poželjni u tom uzrastu. Deca su gladna i noću se bude tražeći obrok mleka. Odmah zatim su tu problemi rasta i razvoja odnosno neadekvatno napredovanje u težini zbog premalo unetih kalorija ili premalo obroka hrane“, objašnjava Marković.

Mnogo dece, dodaje, ima anemiju usleg neadekvatne ishrane. Potrebe za gvožđem i kalcijumom su najveće od šest do 12 meseci, kada je rast deteta najintenzivniji.

„Dete koje je sklono anemiji ili je već anemično ima smanjenu odbrambenu snagu u borbi protiv infekcija virusima, bakterijama. Učestale infekcije dodatno snižavaju pokazatelje anemije u krvnoj slici i to je onda začaran krug. Deficit cinka se takođe javlja posle šest meseci. Ako se cink ne unosi junetinom, džigericom, jagnjetinom, mesom-izazvaće probleme poput osipa na licu (koji roditelji tumače kao alergije), opadanjem kose, dijarejom. Nemali broj dece ne unosi dovoljno hrane jer unosi previše mleka“, zaključuje Irena Marković.


Glas javnosti/ N01S

SKINI APLIKACIJU