Ova pića utiču na gubitak pamćenja, tvrde stručnjaci

Sve više sprovedenih istraživanja pokazuje da je demencija rezultat loših životnih odluka, a visoko na listi glavnih krivaca nalaze se gazirana i zaslađena pića, tvrde stručnjaci.

– Demencija se mnogima možda čini neizbežnom, ali podaci koje imamo govore nam da je najčešće rezultat nezdravog načina života. Možda bi trebalo dva puta da razmislite o konzumiranju gaziranih pića i drugih slatkih proizvoda jer je, bez sumnje, jedan od vodećih uzroka gubitka pamćenja šećer koji se nalazi i u hrani i u piću – upozorava nutricionista Rori Bat.

Prema njegovom mišljenju, jedan od mehanizama od kojeg se javlja gubitak pamćenja je upravo promenjeni metabolizam šećera u mozgu.

– Baš kao kod dijabetesa, gde ćelije mogu da postanu otporne na delovanje insulina, jednako tako reaguje i ljudski mozak. Zapravo, bolesti poput Alchajmerove zapravo se ponekad nazivaju i dijabetesom tipa 3. To se događa zbog insulinske rezistencije koja se javlja u mozgu i menja metabolizam, a time i sam način na koji dolazi do obrađivanja informacija – objašnjava Bat.

I nauka je potvrdila njegovo razmišljanje. Istraživanje predstavljeno na Međunarodnoj konferenciji Alchajmerovog udruženja pokazalo je usku povezanost unosa slatkih pića i povećanog rizika od pojave Alchajmerove bolesti, ujedno najčešćeg uzroka demencije.

Bez obzira na to o kojoj se vrsti šećera radilo, da li je reč o gaziranim pićima, slatkišima ili kolačima, utvrđeno je da su ljudi koji su najviše konzumirali šećere imali najveći rizik od razvoja ove bolesti.

Ipak, naučnici su najveći uticaj usmerili upravo prema konzumiranju gaziranih pića kao glavnom uzročniku pojave demencije kod ispitanika.

– Previše šećera u gaziranim pićima usko je povezano sa dijabetesom tipa 2, a naše prethodno istraživanje identifikovalo je dijabetes tipa 2 faktorom rizika za demenciju. Nova studija potkrepljuje ove dokaze, ukazujući na to da višak šećera u pomenutim napicima može da poveća rizik od Alchajmerove bolesti, a smanjenjem gaziranih pića smanjujemo rizik od razvoja demencije u kasnijoj dobi – napominje lekar i autor pomenutog istraživanja Dag Braun.