Aloja se najčešće primenjuje spolja kod opekotina i rana (aloja gel), a u unutrašnjoj upotrebi kod zatvora, za regulaciju probave. Sok od listova aloje se koristi kod upala creva, gorušice, čireva i sindroma iritabilnih creva. U visokim koncentracijama aloja deluje na povećanje broja odbrambenih ćelija i tako pomaže borbu protiv virusa, pa čak i tumora.
Aloja sadrži proteine, kalcijum, magnezijum, cink, germanijum, vitamine A, B12, E, C. Koristi se kod problema sa varenjem, čireva i stomačnih smetnji.
Aloja deluje laksativno, protivupalno, antibakterijski, antivirusno i kao energetski tonik. Sočni listovi su bogati gelom, a od ostatka biljke se dobija sok i suvi ekstrakt. Sam gel može da se koristi spolja za umirenje iritacija kože, kod opekotina, za vlaženje kože, elastičnost i zategnutost.
View this post on Instagram
Sadrži antrahinone koji deluju laksantno, ali je vrlo jak laksativ i u malim dozama može dovesti do naglog pražnjenja i grčeva. Aloja gel se koristi 20-30ml dnevno, na prazan stomak. Po otvaranju sok se drži u frižideru. Aloja u kapsulama sadrži koncentrovani ekstrakt aloe vere.
Ne preporučuje se upotreba aloje kod: opstrukcije creva, Hronove bolesti, ulcerativnog kolitisa, hemoroida i oboljenja bubrega.
Prevelika doza aloje gela, može dovesti do proliva, grčeva i poremećaja u sadržaju kalijuma u organizmu. Komponente odgovorne za laksativno dejstvo (antrahinoni) se odstranjuju iz gela, ali ipak nekad mogu biti prisutni u malim dozama.
Teoretski kod duže istovremene upotrebe sa digoksinom (kardiotoničnim glikozidima), kortikosteroidima, diureticima, slatkim korenom, senom, krušinom i drugim laksansima može doći do nastanka hipokalemije.
(Glas javnosti)