OD OVE BOLESTI BOLUJE 15 ODSTO POPULACIJE: Ako vas nervira mljackanje, možda i vi bolujete od nje!
Autor: Glas javnosti
Postoje ljudi koji se užasavaju kada drugi glasno žvaću ili mljackaju što je posledica jedinstvenog načina na koji njihov mozak obrađuje stvari, tvrde naučnici koji su izučavali ovaj poremećaj.
Osobe koje pate od ove bolesti mogu biti iziritirani zbog naizgled sasvim uobičajenog zvuka, kao što je žvakanje žvake, zvuk disanja, grebanja po nekoj površini ili čak zvukovi koraka.
Većina ljudi ove zvukove ni ne primećuje dok ova bolest izaziva ogroman bes kod osoba koje pate od nje. Reč je o mizofoniji.
Definicija mizofonije jeste mržnja prema zvuku, iako ljudi s mizofonijom ne mrze bukvalno sve zvukove, već su vrlo senzibilni i lako ih iritiraju određeni zvukovi, čije se specifičnosti razlikuju od osobe do osobe.
Mnogi ljudi nemaju mnogo razumevanja po pitanju mizofonije. Logično objašnjenje bi bilo da ljudi mrze ove zvukove jer su iritantni, ali nauka kaže drugačije.
Naučnici tvrde da problem nije u zvuku već u mozgu. Jasno je da su osobe koje glasno žvaću nekulturne ali ako zvuk toliko iritira da morate da izađete iz prostorije, problem je u vama, a ne u nekulturnim ljudima.
Psiholozi koji su izučavali ovu bolest tvrde da osobe koje imaju ekstremno gnušanje prema određenim zvukovima koje najčešće proizvodimo ustima ali i drugim zvukovima poput kliktanja hemijskom olovkom ili disanja kroz začepljeni nos, ukazuju na to da je osoba zasigurno obolela od mizofonije.
Od ove bolesti boluje oko 15 odsto populacije, međutim za sada ta bolest za sada definisana kao psihijatrijski ili medicinski poremećaj.
Mizofonija u većini slučajeva nije urođena, već zavisi od osobe do osobe. U proseku, ona nastaje u dobu od 9 do 13 godina. Dobro u svemu tome jeste da ljudi sa mizofonijom ne moraju uvek da imaju negativne konsekvence.
NE PROPUSTITE:
Tim psihologa veruje da način na koji ljudi s mizofonijom obrađuju čulne informacije može da bude čvrsto povezan s divergentnim razmišljanjem i stvarnim kreativnim postignućima.
Preosetljivost na zvuk možda je zapravo možda ključ za bolje razumevanje genijalnih ljudi poput Čarlsa Darvina, Franca Kafke, Antona Čehova i ostalih za koje se veruje da su imali mizofoniju.
Rađeno je istraživanje na uzorku od 483 osobe koje je otkrilo je da osobe koje pate od mizofonije prolaze najteže muke dok su u velikim grupama koje jedu (recimo kad svi ručaju na poslu), a najmanje – kad su kod kuće.
Psiholozi tvrde da je razlog tome činjenica da su ukućani pažljiviji, za razliku od kolega.
Uz mizofoniju osobe obolele od mizofonije često pokazuju i simptome anksioznosti, opsesivno-kompulsivnog poremećaja ili depresije.
Jedino kako se osobe mogu izlečiti jeste bihevioralnom terapijom, nazvan “izlaganje i sprečavanje odgovora” i ova metoda se pokazala prilično učinkovitim u lečenju mizofonije.
MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI:
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
