NISU SAMO PUŠAČI UGROŽENI: Većina za bolesti krivi NIKOTIN, a zapravo je krivac DUVANSKI DIM

Oduvek su cigare bile najveća pošast celog sveta, uzrok raznih zdravstvenih problema, ali zabluda da je glavni krivac nikotin iz duvana opovrgnuta je naučnim istraživanjem gde je dokazano da je štetniji duvanski dim.

Cigarete kakve danas poznajemo postale su globalni deo problema nakon Drugog svetskog rata.  Ipak, čini se da ni nakon gotovo osam decenija i brojnih istraživanja i naučnih studija nismo uspeli da primetimo da se deo rešenja za  ovaj problem nalazi u samoj biljci duvana - i to nikotinu, koji se tokom sedamdesetih godina uvodio kao regularna terapija za odvikavanje od pušenja

Štetnost konzumiranja tradicionalnih cigareta nedvosmisleno je dokazana, a poslednjih decenija ulažu se veliki napori kako bi se podigla svest o bolestima i rizicima koje pušenje izaziva. U mnogim zemljama borba protiv pušenja je jedan od prioriteta iz domena javnog zdravlja. Pokrenute su brojne antipušačke kampanje, redizajnirane su paklice cigareta sa porukama koje i upozoravaju i osvešćuju o teškim posledicama koje pušenje izaziva, uvedena je zabrana konzumiranja cigareta u zatvorenom prostoru.

Duvanski dim ili nikotin - šta nam više šteti

Istraživanja kažu da većina ljudi glavnog krivca za bolesti koje povezujemo sa pušenjem nalazi u nikotinu. Ali, nauka to demantuje i poručuje da opasnost vreba zapravo u duvanskom dimu.

Stručnjaci naime upozoravaju da se u duvanskom dimu nalazi više od 6.000 materija koje se oslobađaju sagorevanjem duvana.  Neki od ovih štetnih i potencijalno štetnih sastojaka mogu prouzrokovati različite vrste teških oboljenja.

Sa druge strane, sam nikotin, samo ukoliko se uzima u ogromnim količinama može biti toksičan, kaže nauka. Naime, prilikom pušenja cigareta, pušač apsorbuje deseti deo nikotina jedne cigarete, odnosno 0,1 miligram, što znači da je potrebno popušiti barem 400 cigareta u jednom danu da bi doza nikotina bila fatalna.

Međutim, uprkos činjenici da je za oštećenja organizma potrebna ozbiljnija doza nikotina, ne možemo mu osporitida nije bez rizika. Zapravo, njegov najveći „greh“ je taj što stvara zavisnost.

Da li postoji rešenje za pušače?

Naučnici i zdravstveni radnici jednoglasni su kada je u pitanju odgovor na ovo pitanje: „Rešenje leži u prestanku pušenja“.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da u svetu postoji čak oko 1,1 milijarde redovnih pušača. Pušenje se ubraja u najrasprostranjeniju bolest zavisnosti i predstavlja faktor rizika za šest od osam vodećih bolesti uzročnika smrtnosti. Ipak, uprkos zabrinjavajućoj statistici, pokazalo se da volja i odlučnost, pa čak i određeni zdravstveni problemi nisu dovoljni da bi se većina pušača oslobodila ove navike.

Iz tog razloga, sve je veći broj eksperata iz domena javnog zdravlja koji se, u borbi protiv duvanskog dima, javno odriču rigidnih stavova, glasno podržavajući koncept smanjenja štete, koji se zasniva na nauci i zagovara upotrebu duvanskih proizvoda koji zagrevaju, a ne sagorevaju duvan.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU