NEVEROVATNO OTKRIĆE: Ako imate OVE osobine, manje su šanse da se razbolite

Vaš karakter utiče na rizik od pojave opasne bolesti - demencije.

Verovali ili ne, vaše osobine i karakter značajno mogu uticati na rizik od pojave bolesti. Najnovije istraživanje koje je objavljeno u časopisu "Journal of Personality and Social Psychology", pokazalo je da su organizovani i samodisciplinovani ljudi bolje zaštićeni od demencije u kasnijim fazama života.

AKO NISTE ZNALI: Evo zašto NIJE ZDRAVO jesti kokice NAPRAVLJENE u MIKROTALASNOJ

Prema rezultatima ovog istraživanja, ekstroverti takođe spadaju u tu grupu ljudi. Dugi niz godina psihološke studije koje su proučavale ličnost čoveka, bile su koncentrisane na dva ekstrema - introvertnost i ekstrovertnost. Sam termin ekstrovertnost potiče iz latinskog jezika i najjednostavnije rečeno označava otvorenost.

Dakle, ekstrovertnost predstavlja tip ličnosti koji karakteriše otvorenost i veliko interesovanje za ljude i stvari oko sebe. Sprovedene studije pratile su 2.000 starijih osoba u Čikagu, kako bi ustanovili da li su njihove osobine povezane sa kognitivnim oštećenjima, koja označavaju prve znake demencije.

Rezultat je pokazao da veći rizik za pojavu ove bolesti imaju ljudi koji su skloni lošem raspoloženju. Oni koji su pokazali izuzetnu organizaciju kojom vode svoj život, živeli su dve godine duže bez bilo kakvih naznaka za pogoršanje mentalnog zdravlja. Ipak, ljudi koji su bili tužni, neraspoloženi ili emotivno nestabilni, doživeli su oštećenja u proseku oko godinu dana ranije, piše Mondo.

Doktor Tomiko Joneda, psiholog sa Univerziteta Victoria, ukazao je na mnoštvo prethodnih dokaza koji povezuju društvenost i manji rizik. Smatra se da je mentalna stimulacija jedan od najvećih zaštitnika kognitivnog pada.

PREMA NARODNOM VEROVANJU, BLAGOSLOVILA GA JE BOGORODICA: Kako se gaji jorgovan i za šta se koristi u medicini?

"Karakteristike ličnosti odražavaju relativno trajne obrasce razmišljanja i ponašanja, koji mogu kumulativno uticati na uključenost u zdrava i nezdrava ponašanja i misaone obrasce tokom celog životnog veka. Akumulacija iskustava tokom celog života tada može doprineti osetljivosti na određene bolesti ili poremećaje, poput blagog kognitivnog oštećenja, ili doprineti individualnim razlikama u sposobnosti da se izdrže neurološke promene vezane za godine", objasnio je doktor.

SKINI APLIKACIJU