Lekari često apeluju na pacijente da ni jedan lek ne smeju uzimati na svoju ruku. Ipak, veliki broj njih se i dalje odlučuje da spas za bol pronađe u nekom od dobro poznatih analgetika.
Da li zaista postoje oni koji su "skloni" glavoboljama, šta je to što treba uraditi kada se javi glavobolja i kako razlikovati da razlikujemo "običnu" od opasne glavobolje koja može da ugrozi život?
Odgovor na ova pitanja dao je dr Miodrag Manigoda, neurolog.
"Postoje osobe koje ih imaju češće, a glavobolju kao poremećaj ima u nekom obliku, manje-više, čitava populacija planete. Treba razgraničiti primarne glavobolje, u koje spadaju migrena i tenziona, takozvana 'obična' koju smo svi nekada imali, tupa i difuzna, nije praćena drugim simptomima. Ona je posledica određenih poremećaja i reakcija na stres, uz razvoj napetosti mišića i određenih opni koje obuhvataju glavu ispod kože. Zbog tog spazma se razvija takva glavobolja. Migrena je u toj priči značajnija, jer ona značajno više remeti kvalitet života osoba koja je ima", rekao je on.
Doktor je naglasio da su migrene vrlo česte, ali često nije u pitanju samo to.
"Kompleks simptoma koji prati migrenu može dovesti do toga da osoba čak i do tri dana ne može normalno da funkcioniše. Problem je i neadekvatno lečenje. Adekvatna terapija se mora uzeti u adekvatnom momentu. Nema odlaganja uzimanja analgetika, nema 'trpeću pola sata ili sat', to ne pije vodu", istakao je doktor.
On je naglasio da ima i onih koji spadaju u drugu grupu, u grupu koja lekove koristi olako, i već "na prvu loptu" pije prvo što dođe pod ruku. Za takve pacijente važno je naglasiti da je svaki lek istovremeno i otrov.
"Nikada na svoju ruku ne treba uzeti ništa. Analgetik koji imate kod kuće, kafetin, paracetamol, ibuprofen, treba uzimati onako kako je lekar rekao, ne na svoju ruku. Ko je savetovao vas, ili bilo kog drugog, da ih uzimate bez konsultacije s lekarom? To je stil života u ovoj zemlji, u zapadnoj kulturi generalno, a među hroničnim glavoboljama je najčešća zbog prekomerne upotrebe analgetika", kazao je on i objasnio kako taj ciklus izgleda.
"Dakle, osobe koje s vremena na vreme imaju glavobolju, jednom, dva ili tri puta mesečno, ili češće tenzionu, uzimaju analgetik, danas jedan, pa posle tri sata drugi... Popije nedeljno 10-15 analgetika, i za tri do šest meseci glavobolja se menja. Primarne su češće kod žena, i za nekoliko meseci, glavobolja više ne reaguje na analgetike, menja se kao i sve u prirodi. Zato je uzimanje analgetika apsolutno neophodno raditi u konsultaciji sa lekarom, pre svega sa neurologom jer određene specifičnosti tretmana u vrstama glavobolja postoje. Na sreću, nijedna od tih osnovnih glavobolja, ne ugrožavaju život pacijenta. Ali remete kvalitet. Ogromni su troškovi povezani sa tretmanom tih pacijenata, izgubljeni dani na poslu i ekonomski uticaj", savetuje pacijentima.
Ukoliko spadate u grupu ljudi koja ima glavobolju, ali to nije migrena, šta je to što biste trebali da uradite?
"Nikako ne trpite, 95 odsto svih tih glavobolja je maltene benigno, ali procene u literaturi kažu da je oko 20 odsto glavobolja koje se verifikuju takozvana sekundarna vrsta. Izazvane su drugom bolešću i poremećajem, e to je problem zbog kojeg ne smete da kažete, ma, popiću lek. Ako imate glavobolju koja se ponavlja kroz više godina unazad, ne menja se u svom obrascu javljanja, to je verovatno primarna. Ali ako je uz temperaturu, istoriju maligne bolesti, ako se pri neurološkom nalazu nađe izmena, ako imate iznenadnu, nikada doživljenu glavobolju, ako se javlja u trudnoći, dojenju ili u toku napora kao što je vežbanje, ili imate imunološki poremećaj, takva mora biti do kraja detaljno neurološki ispitana. Može biti ozbiljan signal da nešto nije u redu, da je možda i život ugrožen. Postoji i glavobolja udara groma, ona označava pucanje aneurizme, tako da moramo se paziti", poručio je neurolog.
(Glas javnosti/Mondo)