NE POSTOJI TAČNA BROJKA: Koliko puta dnevno je normalno „pustiti vetar“, a kad se treba javiti lekaru?
Autor: Glas javnosti
Svi puštaju gasove, ali razlozi za to su različiti, a ponekad mogu biti razlog za brigu.
“Kao pedijatrijski gastroenterolog, konstantno dobijam taka pitanja,” kaže dr Mark Korkins. “Postoje dva izvora gasova, a svi nisu isti. Deo toga je vazduh. Svi kroz dan gutamo vazduh, a neki ljudi mnogo. Vazduh koji ispuštamo nema nikakav miris.”
“Pravi vetrovi“, s druge strane, primarno su nuspojava fermentacije hrane u crevima, kaže Korkins. “U našim crevima žive milijarde bakterija… ako mi ne probavimo hranu, bakterije hoće,”.
Što se tiče količine prostora koje zauzimaju gasovi, „stvarni vetrovi“ zauzimaju veći volumen i do njih dolazi kada se hrana kreće kroz creva, dodaje on.
Puštanje gasova “između pet i petnaestak puta dnevno je potpuno normalno”, kaže dr Villijam Čej, profesor gastroenterologije na suniverzitetu Mičigan. “Ljudima različito funkcionišu gastrointestinalni traktovi, u njima žive različiti mikrobiomi i ljudi se različito hrane. Sve su to faktori koji određuju koliko često netko pušta gasove, koliko gasova pušta i do kakvog mirisa dolazi.”
Nema mirisa koji su znak za uzbunu, kažu stručnjaci. Gasovi nisu pokazatelj zdravlja probavnog trakta. Ipak, način ishrane menja učestalost ispuštanja gasova, a postoje određeni trenuci u kojima je važno o vetrovima razgovarati sa lekarom.
Flora u probavnom traktu važna je jer pomaže telu da stvara vitamine i masne kiseline koje hrane sluznicu creva, što znači da je mala količina gasova dobra stvar, kaže Korkins. “U suprotnom, ne hranimo dovoljno našu floru, a zaista se tu radi o simbiotskoj vezi,” objašnjava.
Ono što može dovesti do preteranog stvaranja gasova je konzumiranje teže svarljive hrane koja onda fermentiše u probavnom traktu, kažu stručnjaci.
“Tu se najviše govori o pasulju, u kojem ima proteina koje je teško svariti,” kaže Korkins.
Pasulj je jedan od izvora oligosaharida, disaharida i monosaharida koje neki ljudi teško vare u tankom crevu, što dovodi do preteranog ispuštanja gasova, grčeva, proliva, zatvora ili nadimanja. Ti ugljeni hidrati još se nalaze u nekim vrstama povrća, voća, skroba i mlečnih proizvoda poput cvekle, belog luka, jabuka, breskvi, mleka, žita i kukuruznog sirupa.
“Neki ljudi će, s druge strane, imati problema pri konzumaciji crvenog mesa,” kaže Čej. “To važi za gotovo sve. Ako jedete previše crvenog mesa, nećete ga moći ispravno svariti i ono će se spustiti u debelo crevo gde će proizvoditi gasove i hemikalije kroz fermentaciju.”
Čej dodaje da je važno obezbediti redovno varenje. “Oni koji pate od konstipacije češće će imati problema s nadimanjem i gasovima. Ako se stvari sporije kreću kroz probavni trakt, imaju više vremena za dodir s bakterijama koje tamo žive, što će prouzročiti više gasova.”
Nekontrolisani gasoviS lekarom treba razgovarati onda kad gasovi postanu neprijatni ili počnu da smetaju u svakodnevnom životu.
“Pacijente pitamo o različitim faktorima – ishrani, mikrobiomu i funkcionisanju probavnog trakta – i pokušavamo ispraviti ono za što mislimo da je prouzrokovalo probleme s gasovima,” kaže Čey. “Ako neko ima tipičnu zapadnu ishranu koja uključuje mnogo ugljenih hidrata i visokoprerađene hrane i šećera, potrebno je početi jesti zdravije.”
Lekara treba posetiti i u slučaju neželjenog gubitka težine, krvi u stolici ili promena u navikama – pogotovo u slučaju čestih proliva, dodaju stručnjaci.
“To može biti znak infekcije, upale ili nedostatka enzima. Lekari te probleme mogu tačno dijagnostikovati i ispraviti,” kaže Čej.
Dok čekate na svoj lekarski pregled, pratite koliko često ispuštate gasove i u kojim kontekstima, uz kakvu vrstu ishrane, navode stručnjaci. Lekar vam može preporučiti i neke jednostavne lekove, kaže Čey, poput simetikona, aktivnog ugljena, ulja od peperminta ili probiotika.
Glas javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
