Ako tražite hranu bogatu jodom koja pomaže za funkcionisanje štitne žlezde, evo nekoliko hranljivih opcija:
Dodavanje ovih namirnica za jačanje štitne žlezde u ishranu može da pomogne u poboljšanju funkcionisanja i zdravlja. Ukoliko ne dobijate dovoljno joda iz hrane, lekar će vam možda preporučiti da uzimate suplemente joda, ali važno je da ih ne uzimate bez prethodnog razgovora sa lekarom. Unos prevelike količine joda može da dovede do poremećaja štitne žlezde.
Odrasla osoba ne bi trebalo da konzumira više od 1100 mcg joda dnevno. Ako se približite maksimalnom dnevnom unosu, a nivoi joda budu previsoki, mogu da nastanu ozbiljni neželjeni efekti, uključujući bol u stomaku i nadimanje, groznicu i dijareju. Pored toga, štitna žlezda može da se uveća (struma) ili da dođe do upale štitne žlezde.
Osim joda, postoje i drugi aspekti ishrane koje treba uzeti u obzir kada je u pitanju funkcija štitne žlezde, jer će osobe sa hipotireozom morati da biraju različite namirnice da bi poboljšale funkciju štitne žlezde, za razliku od onih koji imaju hipertireozu (preterano aktivna štitna žlezda). Ukratko, najbolja hrana za stanje štitne žlezde zavisiće od pojedinca, zbog čega je izuzetno važno da znate svoj specifični problem sa štitnom žlezdom i konsultujete se sa lekarom pre nego što napravite velike promene u vašoj ishrani.
Ako imate simptome neaktivne štitne žlezde, oni mogu da ukazuju na hipotireozu. Ova bolest podrazumeva da štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona. Veruje se da kokosovo ulje može da pomogne u povećanju proizvodnje hormona štitne žlezde, ali je malo medicinskih dokaza koji ukazuju na to da će ovakva hrana pomoći nedovoljno aktivnoj štitnoj žlezdi. Najbolje je da se u ovakvoj situaciji pridržavate terapije koju je propisao lekar.
Ako uzimate sintetičke hormone štitaste žlezde za lečenje neaktivne štitne žlezde, izbegavajte da uzimate lekove zajedno sa bilo kojom od sledećih namirnica i suplemenata i uzmite ih u razmaku od nekoliko sati:
Postoje i drugi lekovi koji mogu da utiču na lekove za štitnu žlezdu, pa o tome obavezno razgovarajte sa svojim lekarom.
Nijedna specifična ishrana neće direktno poboljšati simptome hipertireoze. Ako, međutim, iza hipertireoze stoji Grejvsova bolest (ova autoimuna bolest je najčešći uzrok preaktivne štitne žlezde), onda biranje određene hrane može da pomogne u održavanju zdravlja imunološkog sistema, a time i celokupne funkcije štitne žlezde. U ove namirnice spadaju:
Kod hipotireoze treba izbegavati hranu koja je bogata sojinim proteinima, jer oni mogu da ometaju sposobnost organizma da apsorbuje zamenske hormone štitne žlezde. Trebalo bi podalje da se držite i od spanaća, kelja, kupusa, karfiola, brokolija, repe i prokelja.
Važno je da znate da ove namirnice same po sebi verovatno neće štetiti funkciji štitne žlezde. Međutim, one se smatraju goitrogenom hranom, jer utiču na sposobnost štitne žlezde da apsorbuje jod, što može da smanji proizvodnju tiroidnih hormona i povećati rizik od gušavosti.
Ali ako već uzimate sintetičke hormone štitaste žlezde za disfunkciju štitne žlezde, verovatno ne morate da brinete o konzumiranju ovog povrća, ali bi svakako trebalo da se posavetujete sa lekarom.
Vodite računa da održavate uravnoteženu ishranu, bogatu potrebnim unosom vitamina i hranljivih materija. Ovo će pomoći da ceo organizam, a ne samo štitna žlezda, dobro funkcioniše.
Kod hipertireoze može da pomogne smanjenje unosa određene hrane:
Ako ispitivanje štitne žlezde i mišljenje lekara pokažu da imate oboljenje štitne žlezde, važno je da sledite savet lekara. Štitna žlezda ne može da se izleči samo izmenama u ishrani.
Ali to ne znači da ne možete da promenite životne navike koje će prirodno poboljšati zdravlje štitne žlezde i pomoći u kontroli disfunkcije štitne žlezde. Prvo i najvažnije, usredsredite se na hranljivu ishranu, jer će to biti korisno čak i nakon što se nivo hormona štitne žlezde izbalansira zahvaljujući lečenju piše E klinika
Pošto i hipotireoza i hipertireoza menjaju način na koji organizam metaboliše hranu, pokušajte da povećate unos vlakana, jer to poboljšava varenje. U hranu bogatu vlaknima spadaju cela zrna, voće i povrće. Vodite računa da unesete dosta hranljivih sastojaka i proteina iz nemasnih izvora kao što su riba ili biljne opcije poput pasulja ili orašastih plodova. Takođe bi trebalo da jedete zdrave izvore masti, kao što su maslinovo ulje ili omega-3 masne kiseline.