MORA LI SVAKO DA OSTARI ili je večni život REALNOST? Naučnik sa Harvarda tvrdi da je STAROST IZLEČIVA BOLEST!

Starenje je prirodan proces kojem su podložni svi organizmi na Zemlji. Ako je nešto neminovnost, u normalnom toku svakog živog bića, onda je to starenje i umiranje. Jedan naučnim međutim, ne smatra tako, piše BBC na srpskom

Starenje je prirodno, neizbežno i svima suđeno.

Tako ogromna većina nas pristupa životu, ali ne i genetičar Dejvid Sinkler.

Na osnovu njegovih studija koje traju više od dve decenije, on tvrdi da je moguće odložiti starenje uz nekoliko prostih navika putem kojih bismo imali duži i zdraviji život.

Sinkler veruje da će to uskoro biti moguće uz lekove, koji se još testiraju, i mi ćemo verovatno moći da zaustavimo starenje.

Ovaj naučnik, koji ima doktorat na Univerzitetu u Novom Južnom Velsu u Australiji i postdoktorat na američkom Masačusetskom institutu za tehnologiju, vodi laboratoriju na Harvardskom univerzitetu u kojoj istražuje zašto starimo.

Dobio je desetine naučnih nagrada za rad.

To ga je i proslavilo (svrstan je među 100 najuticajnijih ljudi na svetu po izboru časopisa Tajm i ima skoro 200.000 pratilaca na Tviteru).

Ovaj istraživač je vlasnik i 35 patenata, a osnovao je ili je uključen u rad nekoliko biotehnoloških kompanija, od kojih su neke posvećene usporavanju ili sprečavanju starenja.

Banka Meril Linč je 2019. godine procenila da ova industrija već ima obrt od 110 milijardi dolara, a da će do 2025. godine dostići sumu od 600 milijardi dolara.

Sinkler je takođe autor bestselera Ljudski vek (Zašto starimo – i zašto ne bismo morali).

U tekstu on tvrdi, suprotno opštem stanovištu, da starenje nije neizbežno.

Vi tvrdite da ne moramo da ostarimo. Zašto?

Ne postoji zakon u biologiji koji kaže da moramo da ostarimo.

Ne znamo kako da zaustavimo starenje, ali smo sve bolji u njegovom usporavanju.

A u laboratoriji smo uspeli da preokrenemo taj proces.

Suština mog stava je da je epigenom promenljiv.

Način na koji živimo naše živote ima ogroman uticaj na te ogrebotine na CD-u.

Ako se budemo pravilno ponašali, to može drastično da uspori starenje časovnika, a danas možemo i da izmerimo časovnik, imamo za to testove krvi i pljuvačke.

Viđamo među životinjama kao što su pacovi i miševi, pa čak i kitovi, slonovi i ljudi sa drugačijim načinom života, da starenje može da se odigrava veoma različitim tempom.

I da više od 80 odsto vašeg budućeg zdravlja zavisi od toga kako vodite živote, a ne od DNK.

Ima stvari koje su naučnici otkrili posmatranjem dugovečnih ljudi.

Među njima su unošenje prave vrste hrane (dobar početak bila bi mediteranska ishrana), unošenje manje kalorija i ređe hranjenje.

Fizičke vežbe takođe pomažu.

A ima i onih koji misle da je menjanje telesne temperature ledom i hladnom vodom korisno u tom pogledu.

Kako sve to pomaže da se uspori starenje?

Razlog zbog kog naučnici misle da ove navike u načinu života i intervencije funkcionišu jeste taj da one podstiču prirodnu odbranu tela od bolesti i starenja.

Kad vam je toplo ili hladno, kad ste gladni ili kratkog daha, to su sve načini da se aktiviraju te odbrane.

U korenu te odbrane nalazi se šačica gena, a mi smo proučavali grupu njih koja kontroliše epigenom i aktivira ih vežba ili glad.

Zato verujemo da jedenje pravih stvari i post mogu da uspore časovnik starenja.

Starenje je uzrok većine bolesti, to je ubedljivo najveći uzročnik srčanih bolesti, Alchajmerove bolesti i dijabetesa.

I zato je naša ideja da vas to čini jačim i da živite duže.

Skorašnja studija objavljena u časopisu Nejčer navodi da postoji nepromenljiva stopa starenja kod primata, ali to je u suprotnosti sa vašim radom i ukazuje na to da ne možemo da usporimo ili zaustavimo starenje

Pre 200 godina, maksimalna brzina kretanja čoveka bila je brzina kretanja konja.

Postoje tehnologije koje možemo da iskoristimo da prevaziđemo vlastitu biologiju.

Tehnologija rešava probleme i čini nas boljim nego što smo bili pre.

Mi smo vrsta koja stvara inovacije.

Bez tehnologije, mi ne bismo opstali.

To radimo već više od milion godina i pronaći ćemo tehnologiju da i to prevaziđemo.

Ovo je sledeći korak, da prevaziđemo ograničenja našeg zdravlja koje smo nasledili.

Mi to radimo svaki dan, kad uzmemo aspirin ili obučemo odeću.

Menjamo svoje okruženje, a možemo da promenimo i vlastitu telesnu hemiju.

Vi predlažete drugačiji pristup starenju: odnos prema tom procesu kao da je bolest. Zašto?

Bolest je proces koji se dešava vremenom, a za posledicu ima invaliditet i/ili smrt.

To vam je isto kao kad starite.

Starenje je bolest.

Uobičajena je pojava, ali samo zato što je nešto uobičajeno i prirodno, ne znači da je prihvatljivo.

To ga ne čini prihvatljivijim od raka.

Mi dokazujemo da je izlečivo, da može da se uspori i da se spreči.

Činjenica da se starenje trenutno ne smatra bolešću znači da lekari oklevaju sa prepisivanjem lekova koji bi potencijalno ljudima mogli da pruže još mnogo godina zdravijih života.

Stoga, mi starenje moramo proglasiti bolešću ili makar izlečivim zdravstvenim stanjem.

To se veoma razlikuje od našeg trenutnog shvatanja, zato što danas starenje doživljavamo kao nešto neizbežno, ali vi tvrdite da ono to nije i da možemo da ga izlečimo, odložimo ili čak zaustavimo. To je prilično radikalan stav, zar ne?

Jeste radikalan, ali radikalno je i leteti avionom ili koristiti antibiotike ili kompjutere.

To je put kojim čovečanstvo mora da pođe.

Ako želimo da ostvarimo značajan napredak u medicini i dugovečnosti, čak i ako izlečimo sve bolesti danas, prosečno produženje životnog veka biće svega nešto malo više od dve godine.

Mi moramo da budemo bolji od toga.

Možete li da objasnite malo bolje ono kad ste rekli da ste u laboratoriji uspeli da preokrenete proces starenja?

Tražili smo način da izbacimo epigenom, da ispeglamo ogrebotine na CD-u.

Proučili smo mnoge gene da bismo videli možemo li bezbedno da zaustavimo starenje.

Bili smo mnogo godina neuspešni i čak na kraju izazvali rak u laboratorijskim ćelijama.

Ali smo pronašli tri gena, zvana Jamanaka faktori, koji mogu bezbedno da zaustave starenje, a da ćelije pri tom ne izgube svoj identitet.

To je postignuto u ćelijama ljudske kože i u nervnim ćelijama.

Potom smo to testirali na pacovima s oštećenim optičkim nervima i uspeli da oporavimo njihov vid podmladivši im optičke nerve.

I može li to da funkcioniše na ljudima u budućnosti?

Postoje investitori koji veruju da bi moglo. Jutros sam razgovarao telefonom sa njima.

Rezultati dve godine studija bezbednosti na glodarima mnogo obećavaju i prebacićemo se na prva ispitivanja na ljudima u naredne dve do tri godine da vidimo možemo li da izlečimo slepilo kod ljudi.

Šta je nauka otkrila do sada i šta se istražuje u vezi sa lekovima za koje pominjete da bi mogli da uspore starenje?

Postoje molekuli, i prirodni i sintetički, koji imaju potencijal za usporavanje starenja i produžavanje života životinja, pa čak i u studijama na ljudima.

A najmanje dva leka od njih već se nalaze na tržištu.

Postoje jaki dokazi za jedan od tih lekova, metformin, koji se daje ljudima koji boluju od dijabetesa tipa 2.

Postoje znaci koji obećavaju da ljudi sa dijabetesom žive duže od ljudi bez dijabetesa.

Studija sada proučava desetine hiljada ljudi koji su uzimali metformin i stope raka, srčanih bolesti i Alchajmera kod njih.

Da li mi to želimo da živimo večno?

Ne (smeje se). Šta je cilj medicinskih istraživanja?

Da nam pomognu da živimo dužim i zdravijim životima?

Da. A isti je slučaj i ovde.

Razlika je u tome što mi ovde dopiremo do samih uzroka nastanka bolesti, umesto da stavljamo flastere na te bolesti jednom kad se pojave.

A napadanjem uzroka nastanka, uticaj će biti mnogo veći.

I odnosiće se na čitavo telo.

Ne treba samo da usporavamo starenje srca, a da dozvolimo mozgu da stari, zato što bismo na kraju završili sa više ljudi sa Alchajmerovom bolešću.

Potreban nam je pristup preko kog možemo duže vremena da održavamo sve delove tela zdravijim.

A to je pristup koji ja primenjujem.

Kakav će biti uticaj ovih inovacija na društvo u celini?

Imaćete individualne koristi kad budete bili zdravi u devedesetim i preko toga, kao što je mogućnost da imate više karijera, da se igrate sa praunucima i da ne budete na teretu vlastitoj deci.

Druga korist je finansijska.

Moje kolege, ja i neki londonski ekonomisti procenjujemo da bi, samo u SAD, produžavanje životnog veka za samo dve godine donelo privredi dodatnih 86 milijardi dolara u narednih nekoliko decenija, a ako produžimo zdrave živote za 10 deset godina, to će doneti 300 milijardi dolara.

Ova vrednost bi potekla od činjenice da ljudi ne bi bili bolesni. U Americi se milijarde dolara troše na negu bolesti, kako ja to volim da zovem, više nego na medicinsku negu.

Taj novac bi mogao da preobrati društvo koristeći se za obrazovanje i borbu protiv klimatskih promena, na primer.

Ovo je industrija čiju je vrednost banka Merlin Linč procenila na desetine milijardi dolara, a uskoro bi mogla da dostigne i stotine milijardi. Zašto se toliko novca i interesovanja ulaže u sve ovo?

To je jedna od najvećih nenamirenih potreba na svetu.

Nema osobe na planeti koja ne bi imala koristi od ovih napredaka, čak ni deca.

Sposobnost da se unapredi prirodna odbrana tela od bolesti dovešće do revolucije u svetu i uštedeti milijarde dolara u globalnoj privredi decenijama u budućnosti.

Nastaće svet koji će se toliko razlikovati od ovoga danas kao što se naš razlikuje od onoga koji je postojao pre antibiotika.

Sarađujete sa nekim kompanijama koje prave proizvode i pružaju usluge sa ciljem odlaganja ili zaustavljanja starenja. Zar se ne brinete da ćete zbog toga delovati kao neko ko pokušava da izvuče dobit iz ove oblasti, umesto da ste samo istraživač čiji je cilj da nam pomogne da živimo duže i zdravije?

Moj cilj je da ljudi budu zdraviji. A jedini način da se prave lekovi je da se oforme timovi koji će ih razvijati.

To ja sada radim.

Zar ne možete to da radite kao istraživač, a ne kao preduzetnik?

Ne. Potrebni su milioni dolara da se bi se napravio jedan jedini lek.

Ali zar ne mislite da vaše učešće u ovim kompanijama može da izazove sumnju ljudi u naučne činjenice koje zastupate?

Moje naučne činjenice mogu da stoje same za sebe. One do sada nisu opovrgnute.

(Glas javnosti)