Najčešći mentalni poremećaj jeste depresija, sa kojom živi svaki sedmi sugrađanin, oko sedam odsto ima simptome anksioznosti, dok je 1,6 odsto stanovništva u visokom riziku od suicida, pokazalo je istraživanje o mentalnom zdravlju u našoj zemlji.
Da jedna od šest osoba u Evropi ima problem sa duševnim blagostanjem, kao i na činjenicu da mentalno zdravlje nije izolovan fenomen. Na njega utiču socijalni uslovi poput siromaštva, nejednakosti, obrazovanja, zaposlenja i drugih aspekata života – podsećaju stručnjaci povodom Evropske nedelje mentalnog zdravlja, koja se od 19. do 25. maja ove godine obeležava pod sloganom „Brinite o mentalnom zdravlju – ulažite u socijalna prava”. A da se svaka treća osoba u našoj zemlji može smatrati psihički ugroženom govore rezultati istraživanja „Mentalno zdravlje u Srbiji: procena potreba, faktora rizika i barijera u dobijanju stručne podrške”, koje je realizovala Mreža psihosocijalnih inovacija (PIN).
Najčešći mentalni poremećaj jeste depresija, sa kojom živi svaki sedmi sugrađanin, oko sedam odsto ima simptome anksioznosti, dok je 1,6 odsto stanovništva u visokom riziku od suicida. Dodatno, oko tri procenta naših sugrađana izveštava da su makar jednom u životu bili hospitalizovani zbog psihičkih tegoba, a svaka dvanaesta osoba je u nekom trenutku života dobila dijagnozu mentalnog poremećaja. Jedino što više deprimira od ove statistike jeste podatak da polovina osoba koja pati od depresije nikada nije potražila stručnu pomoć, a petina onih u čijim se glavama vrzmaju samoubilačke misli nije se obratila psihologu ili psihijatru. Kako sami kažu, osnovni razlozi za to jesu nedovoljna dostupnost besplatnih usluga zaštite mentalnog zdravlja, nepovoljna finansijska situacija i sklonost da se traženje stručne pomoći doživi kao lični neuspeh u rešavanju duševnih kriza.
Prema zvaničnim podacima, na 22.000 stanovnika Srbije „dolazi” jedan psiholog, a ako „prevedemo” istraživanje PIN-a na jezik brojki, to znači da će od tih 22.000 osoba, nešto manje od 8.000 ljudi imati potrebu za nekim vidom psihološke podrške. Kada bi se svi oni danas obratili psihologu koji im je besplatno dostupan u okviru zdravstvenog sistema i zakazali svoj pregled, poslednja osoba dobila bi svoj termin tek za četiri godine.
I pandemija virusa korona, sa kojom smo živeli gotovo tri godine, ostavila je efekte na naše mentalno zdravlje. Rezultati velikog istraživačkog projekta pod nazivom „Cov2Soul.RS”, koji su sproveli stručnjaci Instituta za mentalno zdravlje, Instituta za socijalnu medicinu, kao i stručnjaci Filozofskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, svedoče da je broj depresivnih osoba u Srbiji udvostručen u drugoj godini pandemije, kada se stanje poredi sa 2013. godinom. To znači da je tokom 2021. bilo oko 80.000 ljudi više sa umerenim depresivnim smetnjama u odnosu na period pre pandemije, a najmanje 30.000 ljudi više našlo se u kategoriji onih sa težim depresivnim simptomima.
Rezultati ove studije takođe pokazuju da oko 700.000 odraslog stanovništva u našoj zemlji ispunjava kriterijume za neki od dvanaest najčešćih psihijatrijskih poremećaja – veliku depresivnu epizodu, panični poremećaj, generalizovani anksiozni poremećaj, agorafobiju, socijalno anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulsivni poremećaj ili posttraumatski stresni poremećaj. Probleme zbog upotrebe alkohola ima 7,6 odsto odraslog stanovništva, problemi zbog zloupotrebe droga utvrđeni su kod 0,9 procenata naših sugrađana, a poremećaji ishrane uočeni su kod 0,2 odsto građana Srbije. Nivo suicidalnog rizika, zbog koga bi odmah morali da potraže pomoć, imalo je oko 18.000 osoba.
Istraživanje o rasprostranjenosti psihijatrijskih poremećaja kod dece i mladih, sprovedeno u okviru projekta krizne psihosocijalne podrške zajednici, koji sprovodi Radna grupa za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih Vlade Srbije, pokazali su da svaka peta mlada osoba u našoj zemlji, uzrasta od osam do devetnaest godina, ispunjava kriterijum za dijagnostiku barem jednog psihijatrijskog poremećaja. Istraživanje koje je predstavljeno krajem aprila otkrilo je da je depresija najčešći psihijatrijski poremećaj, čiji su simptomi evidentirani kod 8,7 odsto učenika. Stručnjake za mentalno zdravlje posebno je zabrinuo podatak da je suicidalnost konstatovana kod čak devet odsto dece i mladih, kao i da je četiri procenta njih izjavilo da je pokušalo sebi da oduzme život.
Anksiozni i panični poremećaji konstatovani su kod više od pet procenata učenika, poremećaji ishrane (anoreksija i bulimija) prisutni su kod dva odsto dece i mladih, hiperkinetički poremećaj sa poremećajem pažnje (ADHD) konstatovan je kod 1,7 odsto učenika, poremećaji ponašanja kod 2,2 procenta ispitanika, a zloupotreba alkohola kod skoro dva procenta učenika. Svaki sedmi učenik je priznao da se tokom života samopovređivao, a o zavisnosti mladih od interneta dovoljno govori podatak da prosečno vreme provedeno na mrežama iznosi 3,77 sati, od kojih se 1,55 časova u proseku potroši na igranje igrica.
