- Za razliku od skenera ili RTG-a, magnetna rezonanca (MR) ne koristi jonizujuče zračenje -„ne zrači“. Na početku primene, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, uglavnom je primena bila ograničena na bolesnike kojima se evaluirao nervni sistem i muskulo-skeletni sistem. Danas se naravno koristi i za druge delove tela, kao na primer za abdominalnu radiologiju, uključujući i malu karlicu gde je pokazala izuzetno dobre rezultate - kaže dr Damjanović, prenosi N1.
Doktor je napravio i paralelu sa skenerom (CT) i objasnio kada je isti bolja opcija.
- CT naravno ima svoje nezaobilazno mesto u dijagnostici, ali ono u čemu je apsolutno superioran jeste evaluacija plućnog parenhima. Kod magnetne rezonance, bolesnik koji se pregleda, odnosno tkivo (deo tela) koji nas zanima, mora da bude miran. Samim tim ne možemo očekivati da bolesnik može dovoljno dugo da zadrži dah, da bi dobili adekvatan prikaz plućnog parenhima na magnetnoj rezonanci. Iako postoji određeno „zračenje“ koje će bolesnik primiti tokom CT pregleda, ono ne bi trebalo da bude prepreka ukoliko postoji adekvatna indikacija za pregled - kaže on.
Kako je doktor naglasio „savremeni MDCT aparati isporučuju znatno manju dozu zračenja u odnosu na CT aparate od pre nekoliko generacija, pa bi zabrinutost oko „zračenja“ treblo da bude još manja““.
Dr Damjanović navodi da magnetna rezonanca za neuroradiologiju ima znatne prednosti u odnosu na CT.
- MDCT u neuroradiologiji koristi se u hitnim stanjima, primarno zbog brzine, odnosno hitna stanja idu odmah na zbrinjavanje, bilo neurološko ili neurohirurško, dok se za pacijentne kojima je potrebna dalja i preciznija dijagnostika odlučujemo za magnetnu rezonancu - kaže doktor.
Drugi problem je ako su pacijenti u besvesnom stanju a imaju neku od kontraindikacija za pregled na magnetnoj rezonanci, što može životno da ugrozi bolesnika.
- To su bolesnici, koji imaju zadesne metalne implante (rade sa metalom, pa imaju opiljke, ili ako je osoba kojim slučajem ranjena, pa postoji sumnja da metak nije izvađen). Međutim, osobe sa dentalnim implantima mogu da rade magnetnu rezonancu - objašnjava dr Damjanović.
Kada su u pitanju medicinski implanti, bilo da su ortopedski ili kardiološki, kao što su stentovi, dr Damjanović kaže da „u principu od 2007. godine, nadalje većina medicinskih implanata može da uđe u jako magnetno polje, ali da bi pacijent, u svakom slučaju trebalo da dostavi tačnu specifikaciju implanta koji je ugrađen, koja uglavnom stoji na otpusnoj listi. Specifikacija pokazuje tačno na koju jačinu polja može da ide i koliko dugo“.
Pored navedenih, možda i najvažnija kontraindikacija je implantiran pejsmejker.
Doktor je istakao da od 2019. godine postoji vrsta pejsmekera koja je kompatibilna sa magnetno rezonantnim pregledom. Međutim, ti pacijenti prvo moraju da posete kardiologa, kako bi on ubacio pejsmejker u odgovarajući mod, odnosno režim rada, pa se po završetku pregleda vraćaju kod kardiologa kako bi on vratio pejsmejker u odgovarajući režim rada.