Magična supa koja je spasla hiljade: Recept star 100 godina koji i danas leči
Autor: Glas javnosti
Negde u tišini istorije, u jednoj bolničkoj sobi sa početka 20. veka, jedan lekar se nagnuo nad bolesno dete, nemoćno i iznureno dijarejom. U vreme kada su deca umirala zbog „običnog proliva“, kada je svaki plač mogao biti i poslednji, tajar nije imao ništa sem svog znanja, nade i — šargarepe.
Tako počinje priča o dr Ernestu Morou, čoveku čije bi ime danas trebalo da bude zlatnim slovima upisano u udžbenike medicine, ali i na zidu svakog dečijeg dispanzera. Rođen je pre tačno 145 godina, davne 1879. u Ljubljani, koja je tada bila deo Austro-Ugarske imperije. Bio je to svet u kome se deca nisu podrazumevala kao preživeli — već kao nada koja se često ne dočeka.
Moro je bio lekar, ali pre svega, bio je pedijatar. I to ne bilo kakav: bio je među prvima koji je razumeo da je zdravlje deteta pitanje cele civilizacije.
Magična supa koja je spasla hiljade
Jedno od njegovih najvećih otkrića nastalo je iz potrebe, očaja i genijalnosti. Naime, u vreme kada nije bilo antibiotika, ni savremene dijagnostike, dečiji proliv bio je smrtonosan. Umirala su deca masovno — dehidrirana, iscrpljena, nemoćna.
Moro je tada osmislio recept koji bi i današnje bake mogle da potpišu. Supa od šargarepe. Ali nije bila bilo kakva.
Recept je glasio:
- 1 kilogram šargarepe, oljuštene i iseckane
- 1 litar vode
- 3 grama soli
Supa se kuva dok ne ostane tačno jedan litar tečnosti. Delovalo je suviše jednostavno da bi bilo čudesno — ali jeste bilo. Zahvaljujući toj čorbi, stopa smrtnosti odojčadi od dijareje se prepolovila.
Tek 2002. godine, skoro vek kasnije, naučnici su uspeli da objasne čime je Moro nesvesno spasao hiljade: oligosaharidi iz šargarepe deluju tako što sprečavaju bakterije da se vezuju za zidove creva. Tako jednostavno. Tako genijalno. Tako zaboravljeno.
Otac savremene pedijatrije, poznat samo entuzijastima
Ernest Moro nije bio samo tvorac supe. Bio je pionir u više oblasti. On je prvi:
Insistirao na sterilizaciji flašica za bebe
Zalagao se za isključivo dojenje jer majčino mleko sadrži antitela koja štite bebu
Otkrio laktobacile u fermentisanim mlečnim proizvodima i dokazao njihovu korisnost
Formulisao “Moro mleko”, jednu od prvih formula za veštačku ishranu odojčadi
A možda najpoznatije među stručnjacima — otkrio je i čuveni "Morov refleks". To je reakcija koju svaka beba ima u prvim mesecima života: na nagli zvuk, beba prvo raširi ruke, zatim ih spoji i stisne šake. Ako refleks izostane, može ukazivati na ozbiljne neurološke poremećaje, poput cerebralne paralize.
To što danas lekari proveravaju taj refleks u porodilištima širom sveta — duguje se upravo ovom tihom čoveku.
Skroman, nenametljiv, bez priznanja
Moro nije voleo slavu. Nije je ni tražio. Živeo je povučeno, baveći se privatnom praksom do kraja života. Nikada nije dobio zvanično priznanje za supu koja je spasavala živote, niti za otkrića koja su promenila pedijatriju. Preminuo je u 74. godini, tiho, kao što je i živeo.
Danas se ime Ernesta Moroa spominje tek ponegde, u fusnotama, naučnim radovima i predavanjima entuzijasta. A trebalo bi da se izgovara sa zahvalnošću — svaki put kad se beba izbori s temperaturom, kad dijareja ne ostavi traga, kad se refleks proveri i olakšanje preplavi roditelja.
I dok jurimo nove tehnologije, ponekad zaboravimo da su najvrednija rešenja najjednostavnija. I da su veliki ljudi često oni koji rade tiho, sa šargarepom u šerpi i detetom na umu.
Zato sledeći put kad budete jeli supu — setite se Ernesta Moroa. Jer možda je baš ona, obična, domaća čorba, neko dete nekad vratila u život.
Glas javnosti T02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
