– Oni su šumske životinje i u principu ih ima u svetlim listopadnim šumama koje okružuju grad. U gradskim sređenim parkovima koji se redovno održavaju, nema krpelja. Praktično ih ima u svim gradskim opštinama sa neuređenim zelenim površinama, npr. preko puta TC Ušće gde je neuređena površina i gde su krpelji pozitivni već dugi niz godina kada ih analiziramo. Baca se đubre, ima glodara koji su nosioci bakterija koje izazivaju lajmsku bolest – objasnio je biolog.
Što se zaštitnih sredstava tiče, pomažu repelenti, kao i u slučaju komaraca, kao i odeća dugih i svetlih rukava, uvlačenje nogavica pantalona i obavezan pregled posle boravka u prirodi.
Kada krpelj stupi na kožu, potrebno mu je od nekoliko sati do dva dana da se pričvrsti i krene da pije krv.
– Kod dece dospeva oko predela vrata i kosmatog dela, zato što je nežna koža. Takođe, ispod pazuha, na leđima, preponama – kaže Aleksić koji dodaje da se bakterija u krpelju nalazi u crevnom sistemu, ali da kad počne da sisa krv žrtve iz pljuvačnih žlezda bakterija pređe u telo i zarazi čoveka ili životinja.
On savetuje da se krpelj ne izvlači bez stručne pomoći lekara.
– Nikako se ne preporučuje narodni lek za uklanjanje, polivanje benzinom, kremama, lakom za nokte da ga ugušite, jer je u tom slučaju veća šansa da će krpelj koji nosi bakteriju, iziritiran tim sredstvom povratiti sadržaj u telo žrtve i tako dovesti do infekcije. Ne preporučuje se ni uvrtanje krpelja – navodi Aleksić.
Ako do uboda ipak dođe, kako kaže, treba pratiti mesto uboda i u slučaju pojave crvenila, u prvom stadijumu bolesti, uzimati prepisane antibiotike.
– U slučaju da se ne primeti crvenilo, prelazi u drugi stadium bolest i napada srčani mišić, napada zglobove, nervni sitem, a ako pređe u treći stadijum, hronični, može doći do fatalnog ishoda – upozorava biolog, a prenosi ,,Kurir''.
(Glas javnosti)