Koliko so utiče na zdravlje mikrobioma i srca?
Autor: Glas javnosti
Kada je pravi trenutak za njeno ograničenje?
Unos soli oduvek je bio tema brojnih debata, posebno kada je reč o zdravlju srca i krvnom pritisku. Međutim, novija istraživanja ukazuju da so ne utiče samo na krvni pritisak, već i na sastav naše crevne mikrobiote - zajednice korisnih bakterija u crevima koja ima ključnu ulogu u našem opštem zdravlju. Sve je jasnije da preveliki unos soli može narušiti ravnotežu crevne flore, sa ozbiljnim posledicama po imuni sistem i kardiovaskularno zdravlje.
So i crevna mikrobiota
Visok unos soli povezan je sa smanjenjem broja određenih korisnih bakterija, poput rodova Lactobacillus, koje su važne za očuvanje zdrave crevne sredine. Studije na životinjama i ljudima pokazale su da prevelika količina soli može da „ubije“ ove važne bakterije, što potom vodi do povećane upale, poremećaja imunog sistema i povećanog rizika od povišenog krvnog pritiska, ali i autoimunih bolesti kao što su multipla skleroza ili psorijaza.
Nova saznanja iz kliničkih ispitivanja
Studija sprovedena na ispitanicima sa neregulisanom hipertenzijom, pokazuje da smanjenje unosa soli na preporučenih oko 2.000 mg natrijuma dnevno (što je otprilike 5 grama soli) pozitivno utiče na zdravlje krvnih sudova i snižava krvni pritisak, naročito kod žena. Zanimljivo je da je ovaj efekat povezan sa povećanim nivoima kratkolančanih masnih kiselina (SCFA) u krvi - produkata koje stvaraju crevne bakterije. Ove masne kiseline imaju važnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska i smanjenju upale.
Iako istraživanje nije direktno pratilo promene u sastavu mikrobiote, prisustvo SCFA, koji su u najvećoj meri proizvod mikrobiote, ukazuje na to da promene u crevnoj flori stoje iza ovih pozitivnih efekata. Dodatno, ranije studije su pokazale da so može negativno uticati i na druge metaboličke puteve bakterija u crevima, što dodatno pogoršava upalne procese.
Preporuke za dnevni unos soli
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje ograničenje unosa soli na najviše 5 do 6 grama dnevno za odrasle, dok se za decu ova količina prilagođava prema uzrastu. Kod beba je unos soli treba biti još manji, jer njihovi bubrezi nisu još uvek razvijeni da procesuiraju so. Važno je izbegavati dodavanje soli u obroke za najmlađe, kao i izbegavati gotove prerađene namirnice koje često sadrže visoke količine soli.
Šta možemo uraditi za zdravlje creva i srca?
- Smanjiti unos soli na preporučene nivoe, izbegavajući naročito prerađenu i brzu hranu.
- Povećati unos fermentisanih biljnih namirnica bogatih probioticima koji mogu pomoći u održavanju zdrave crevne mikrobiote.
- Voditi računa o celokupnom zdravom načinu ishrane i životnim navikama koje podržavaju dobru crevnu i kardiovaskularnu funkciju.
Zaključno, smanjenje unosa soli nije važno samo zbog zdravlja srca i regulacije krvnog pritiska, već i zbog očuvanja zdrave crevne mikrobiote koja igra ključnu ulogu u našem imunitetu i opštem zdravlju. Pravilnim balansiranjem soli u ishrani možemo podržati korisne bakterije u crevima, smanjiti upalne procese i dugoročno unaprediti kvalitet života. Zato je pravo vreme da obratimo pažnju na količinu soli koju konzumiramo i donesemo promene koje će nas voditi ka zdravijem i vitalnijem telu.
Glas javnosti/T02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
