KARCINOM JEDNJAKA NIJE LAKO UOČITI : Postoji simptom koji može da ukaže na njega
Autor: Glas javnosti
Adenokarcinom jednjaka se u muškoj populaciji javlja pet puta češće u odnosu na žene, a reč je o malignom tumoru sa najvećim porastom učestalosti u poslednje dve decenije
Karcinom jednjaka (maligni tumor jednjaka) najčešće počinje otežanim gutanjem. To je simptom koji nikako ne sme da se zanemari, indikacija je za posetu lekaru i dodatno ispitivanje, a u odnosu na dijagnozu sledi lečenje.
Profesor dr Miloš Bjelović, specijalista opšte, digestivne hirurgije i onkologije, stručnjak sa dugogodišnjim iskustvom, kaže u razgovoru za eKlinika da na karcinom jednjaka najčešće upozorava otežano gutanje (disfagija) kao glavni simptom. Prateći znaci su povišena telesna temperatura (38ºC), otok ili bol u trbuhu, mučnina i povraćanje, krvarenje, jeza i drhtavica, kao i otežano disanje i kašalj. Ako otežano gutanje traje nekoliko dana, a javi se otok i bol u potkolenicama, treba se hitno javiti lekaru, upozorava profesor i dodaje:
– Iznenadna pojava disfagije koja brzo napreduje, posebno ako je pacijent stariji od 45 godina, ukazuje na pojavu tumora. Dijagnostika treba da potvrdi, ili dokaže suprotno. Povraćanje krvi se javlja retko. Postoje i jasni simptomi lokalno uznapredovale bolesti. Promuklost je obično znak paralize rekurentnog laringealnog nerva, kašalj i iskašljavanje krvi znak urastanja u dušnik, a otok vrata nastaje zbog kompresije gornje šuplje vene. Znaci metastatske bolesti su uvećanje limfnih žlezda u vratu, uvećana jetra zbog metastaza, značajan gubitak u telesnoj masi, prostracija (stanje krajnje iscrpljenosti i nemoći)…
Postoji nekoliko tipova raka (malignih tumora) jednjaka. Prema rečima našeg sagovornika, u više segmenata „prednjači“ adenokarcinom:
– Ovaj oblik malignog tumora jednjaka se u muškoj populaciji javlja pet puta češće u odnosu na žene. Radi se o malignom tumoru sa najvećim porastom učestalosti u poslednje dve decenije. Njegova najčešća lokalizacija je donja trećina jednjaka. Dovodi se u vezu sa unosom nitrozamina, gastroezofagealnom refluksnom bolešću (GERB) i Barrett-ovim jednjakom. Skvamozni karcinom je češći kod muškaraca, tri puta više ga ima nego kod žena. Povezuje se sa pušenjem, unosom alkohola i ishranom siromašnom u unosu voća i povrća. Takođe, pojedine bolesti jednjaka mogu biti u vezi sa većom učestalošću ovog tipa karcinoma: dugogodišnja ahalazija, korozivno oštećenje jednjaka praćeno njegovim suženjem… Može se javiti u bilo kom delu jednjaka. Rabdomiosarkom i gastrointestinalni stromalni tumor (GIST) pripadaju retkim vrstama karcinoma jednjaka – navodi sagovornik eKlinika portala.
Profesor dr Miloš Bjelović kaže da se dijagnoza postavlja gornjom fleksibilnom endoskopijom (ezofagogastroskopija) i biopsijom tumora. Sledeći korak je, prema njegovim rečima, određivanje stadijuma bolesti.
– Endoskopski ultrazvuk se koristi u proceni dubine zahvatanja zida jednjaka. Pomoću skenera (CT) vrata, grudnog koša i trbuha sa kontrastom datim u venu i na usta, procenjuje se dubina zahvatanja zida jednjaka, limfnih žlezda u okolini, prisustva metastaza u jetri i plućima. Laparoskopska eksploracija značajna je za procenu širenja po trbušnoj maramici kod tumora na prelazu jednjaka u želudac. PET skener može biti od koristi u detekciji početnog metastatskog širenja. U odsustvu metastaza, tretman zavisi od stadijuma bolesti u trenutku dijagnostike. Većina pacijenata koji imaju raširenu bolest zahteva neku od palijativnih procedura – navodi digestivni hirurg.
Kod jednog broja pacijenata koji imaju lokalizovanu bolest, hirurško lečenje može da omogući izlečenje, a u uznapredovaloj fazi bolesti, hirurgija može produžiti život i umanjiti subjektivne tegobe.
– Savremeni koncept lečenja podrazumeva da se operacija radi kao minimalno invazivna hirurška procedura. Umesto velikih rezova na trbušnom zidu i zidu grudnog koša, koji se prave kod otvorene/klasične operacije, pravi se nekoliko malih hirurških rezova. Hirurško lečenje tumora predstavlja borbu protiv lokalne bolesti, a radikalno hirurško lečenje podrazumeva uklanjanje dela organa koji je zahvaćen tumorom i regionalnih limfnih žlezda. Operacija se u grudnoj i abdominalnoj duplji radi tako što se kamera i dugi i precizni instrumenti uvode kroz trbušni zid i zid grudnog koša koristeći male hirurške rezove (obično promera 0.5–1.5 cm). Podrazumeva uklanjanje jednjaka sa tumorom. Želudac se mobiliše i iskroji tako da ima oblik dugačkog tubusa. To mu omogućava da može da zameni jednjak. Potom se povuče u grudni koš i spoji sa ostatkom jednjaka. Limfne žlezde u okolini tumora se takođe standardno uklanjaju i naknadno pregledaju pod mikroskopom. Na osnovu korelacije nalaza u toku operacije i rezultata biopsije, određuje se stadijum tumorske bolesti – kaže profesor Bjelović i dodaje:
– Hirurgija, odnosno laparoskopska i torakoskopska radikalna resekcija jednjaka (totalna minimalno invazivna ezofagektomija-tMIE) i rekonstrukcija želucem predstavljaju prvu i najbolju opciju za lokalno uznapredovali karcinom jednjaka. Kod najvećeg broja pacijenata sa skvamoznim karcinomom, lečenje se započinje hemioterapijom i zračenjem. Posle toga se radi radikalna hirurška intervencija (laparoskopska i torakoskopska radikalna resekcija jednjaka i rekonstrukcija želucem). Nakon operacije, lečenje se nastavlja hemioterapijom. Alternativa ovom pristupu je radikalna hemoradioterapija, bez operacije. Kod najvećeg broja pacijenata sa adenokarcinomom, lečenje se započinje hemioterapijom, posle čega se radi radikalna hirurška intervencija (laparoskopska i torakoskopska radikalna resekcija jednjaka i rekonstrukcija želucem). I u ovom slučaju nakon operacije se lečenje nastavlja hemioterapijom.
Prof. dr Miloš Bjelović je ekspert u oblasti hirurgije gornjeg digestivnog trakta (jednjaka i želuca) i hirurgije gojaznosti. Pored toga, lider je u oblasti minimalno invazivne hirurgije i prvi predsednik Udruženja endoskopskih hirurga Srbije. Stoga je i više nego relevantan sagovornik na temu prednosti laparoskopske i torakoskopske operacije u odnosu na otvorenu:
– Najpre, pravi se nekoliko malih ubodnih rana, a ne jedna velika. Zbog preciznijeg rada, manja je operativna trauma, uz smanjeno krvarenje u toku operacije (što smanjuje potrebu za transfuzijom krvi). Brže se uspostavlja crevna funkcija. Smanjen je nivo izloženosti infekcijama u toku i posle operacije i smanjena potreba za uzimanjem antibiotika. Značajno je manja i upotreba lekova protiv bolova, uz skraćeno vreme ležanja u bolnici nakon operacije. Brži je oporavak, kao i vraćanje redovnim životnim i radnim aktivnostima. Naravno, manji su ožiljci i bolji estetski efekat. U slučaju uobičajenog postoperativnog toka, pacijenti se normalnom životnom ritmu i radnim aktivnostima vraćaju u roku od dve ili tri sedmice posle intervencije.
Prema rečima sagovornika eKlinika portala, kod određenih tipova tumora kombinacija hemioterapije i zračenja takođe može dovesti do izlečenja. Međutim, kod najvećeg broja pacijenata, hemioterapija i zračenje se ne koriste u cilju pokušaja izlečenja, već usporavanja rasta i metastaziranja tumora. Hemioterapija i zračenje, navodi profesor Miloš Bjelović, mogu se koristiti u pripremi za operativno lečenje. Hemioterapija se primenjuje i pre i posle operacije kod značajnog broja pacijenata. Tada se lečenje počinje primenom 3 do 4 ciklusa hemioterapije, a svaki ciklus u proseku traje dve do tri sedmice. Ukoliko pacijent nije kandidat za hemioterapiju pre operacije, šro procenjuje lekarski tim, zakazuje se prijem u bolnicu sa operativnim lečenjem.
Laparoskopska i torakoskopska operacija raka jednjaka (tMIE) je minimalno invazivna hirurška procedura, što znači da značajno smanjuje ukupni rizik u odnosu na otvorenu/klasičnu hirurgiju. Međutim, podseća profesor Bjelović, svaka hirurška intervencija nosi rizik od komplikacija.
SKINI APLIKACIJU
